На трагу „климтоманије“ у Бечу

Слика приобалске пољане међу брезама - платно бечког првака покрета Сецесије Густава Климта из 1901. године - отворила је сезону „климтоманије“ у години када Аустрија и свет обележавају сто и педесет година од уметниковог рођења. Минуле среде, у аукцијској кући Садеби у Лондону, „Језерска обала са брезама“ продата је за 5.641.250 фунти, прерачунато - 6,75 милиона евра.

На процену вредности превасходно је утицао историјат – појављивање платна после стогодишњег нестанка – а не уметничка вредност рада.

Платно из Језерског циклуса, сликаног у регији алпских солана Салцкамергут, био је летњи рад – складна и тиха композиција, другачија од такозваног плеса кулера, иначе типичног за Климтове слике. У писмима неколицини љубавница, маестро је објаснио одступања од устаљеног стила – потребом да се повуче у себе, да црпи нову снагу у складу са ритмом природе.

„Језерска обала“, (110 са 110 цм), нестала је после изложбе у бечкој Сецесији 1902. године. Поткрај минуле године враћена је у Беч. Наследници холандских колекционара Кларе и Рихарда Кенигса тражили су од бечког музеја Белведере експертизу: на Климтовом платну недостајао је уметников потпис. (Уредник журнала Ver Sacrum маказама је „прилагодио“ формат чланку о Климтовој изложби.) Директор музеја Алфред Вајдингер открио је испод уљаних боја скицу кредом – типично за мајстора „југендстила“ (израз за покрет Сецесије на немачком говорном подручју и у Холандији који је први представио тада нови стил повратка једноставности).

Јубилеј Густава Климта прате приче о рекордним ценама његових радова.

Уз платна Клода Монеа, остварују највише цене на аукцијама. Ипак, Климтово дело прати позната прича о постхумној слави уметника.

На раскрсници векова, деветнаестог и двадесетог, Климт је „окићен“ називима развратника и расипника талента. Хроничар епохе Карл Краус (сатира о србофобији пред избијање Првог светског рата – „Последњи дани човечанства“) окарактерисао је Климтов стил као „гу жвиф“ (погрдни француски израз за јеврејски укус). Климт је био представник за тадашњи Беч новог схватања сексуалних слобода : „Био је алпски Хенри Милер“, својевремено је рекао аутору ових редова Вернер Шнајдер, у седамдесетим годинама прошлог века најпознатији културни критичар Беча.

Литерата еротске књижевности двадесетог века Американац Хенри Милер и сликар страсти модерне Аустријанац Густав Климт слављени су у „стваралачком изгнанству“. Код куће су били оспоравани и забрањивани.

Аустрофашисти су прогласили Климта уметником недостојним хришћанског поштовања. Националсоцијалисти су га звали агентом ционистичких завереника. Тек у јеку афере „Валдхајм”, осамдесетих година прошлог века, Беч се присетио Климта и епохе сецесије – ваљало је указати на културне вредности које су са лепог плавог Дунава кренуле у свет.

У јеку нове популарности, вредност Климтових радова нагло је расла. Поткрај седамдесетих година прошлог века у једној бечкој антикварници нуђена је картонска кутија са скицама Густава Климта – девет хиљада шилинга по примерку (око 650 евра). Скице су минулих година продаване по ценама од по стотинак хиљада евра. Занимљив је историјат слике „Дворац Камер“: галеристкиња Џејн Калир откупила ју је 1959. године за четири хиљаде долара, да би је две године касније продала двоструко скупље. Та слика је на „Кристијевој” аукцији у Лондону 1997. године продата за 19,16 милиона евра.

После цитираног разговора о Климту, критичар Вернер Шнајдер и режисер Рајнер Вернер Фасбиндер запутили су се у „азил“ бечких боема, у кафану подрума Сецесије: „Подрум би требало претворити у Климтов музеј“, у шали је рекао Фасбиндер. Шала је постала збиља – у лето 2010. године. Подрум је претворен у клуб свингерске еротике: шестомесечни хепенинг са волонтерима обележио је опроштај традицијом окованог Беча од пуританства.