Na tragu „klimtomanije“ u Beču

Slika priobalske poljane među brezama - platno bečkog prvaka pokreta Secesije Gustava Klimta iz 1901. godine - otvorila je sezonu „klimtomanije“ u godini kada Austrija i svet obeležavaju sto i pedeset godina od umetnikovog rođenja. Minule srede, u aukcijskoj kući Sadebi u Londonu, „Jezerska obala sa brezama“ prodata je za 5.641.250 funti, preračunato - 6,75 miliona evra.

Na procenu vrednosti prevashodno je uticao istorijat – pojavljivanje platna posle stogodišnjeg nestanka – a ne umetnička vrednost rada.

Platno iz Jezerskog ciklusa, slikanog u regiji alpskih solana Salckamergut, bio je letnji rad – skladna i tiha kompozicija, drugačija od takozvanog plesa kulera, inače tipičnog za Klimtove slike. U pismima nekolicini ljubavnica, maestro je objasnio odstupanja od ustaljenog stila – potrebom da se povuče u sebe, da crpi novu snagu u skladu sa ritmom prirode.

„Jezerska obala“, (110 sa 110 cm), nestala je posle izložbe u bečkoj Secesiji 1902. godine. Potkraj minule godine vraćena je u Beč. Naslednici holandskih kolekcionara Klare i Riharda Kenigsa tražili su od bečkog muzeja Belvedere ekspertizu: na Klimtovom platnu nedostajao je umetnikov potpis. (Urednik žurnala Ver Sacrum makazama je „prilagodio“ format članku o Klimtovoj izložbi.) Direktor muzeja Alfred Vajdinger otkrio je ispod uljanih boja skicu kredom – tipično za majstora „jugendstila“ (izraz za pokret Secesije na nemačkom govornom području i u Holandiji koji je prvi predstavio tada novi stil povratka jednostavnosti).

Jubilej Gustava Klimta prate priče o rekordnim cenama njegovih radova.

Uz platna Kloda Monea, ostvaruju najviše cene na aukcijama. Ipak, Klimtovo delo prati poznata priča o posthumnoj slavi umetnika.

Na raskrsnici vekova, devetnaestog i dvadesetog, Klimt je „okićen“ nazivima razvratnika i rasipnika talenta. Hroničar epohe Karl Kraus (satira o srbofobiji pred izbijanje Prvog svetskog rata – „Poslednji dani čovečanstva“) okarakterisao je Klimtov stil kao „gu žvif“ (pogrdni francuski izraz za jevrejski ukus). Klimt je bio predstavnik za tadašnji Beč novog shvatanja seksualnih sloboda : „Bio je alpski Henri Miler“, svojevremeno je rekao autoru ovih redova Verner Šnajder, u sedamdesetim godinama prošlog veka najpoznatiji kulturni kritičar Beča.

Literata erotske književnosti dvadesetog veka Amerikanac Henri Miler i slikar strasti moderne Austrijanac Gustav Klimt slavljeni su u „stvaralačkom izgnanstvu“. Kod kuće su bili osporavani i zabranjivani.

Austrofašisti su proglasili Klimta umetnikom nedostojnim hrišćanskog poštovanja. Nacionalsocijalisti su ga zvali agentom cionističkih zaverenika. Tek u jeku afere „Valdhajm”, osamdesetih godina prošlog veka, Beč se prisetio Klimta i epohe secesije – valjalo je ukazati na kulturne vrednosti koje su sa lepog plavog Dunava krenule u svet.

U jeku nove popularnosti, vrednost Klimtovih radova naglo je rasla. Potkraj sedamdesetih godina prošlog veka u jednoj bečkoj antikvarnici nuđena je kartonska kutija sa skicama Gustava Klimta – devet hiljada šilinga po primerku (oko 650 evra). Skice su minulih godina prodavane po cenama od po stotinak hiljada evra. Zanimljiv je istorijat slike „Dvorac Kamer“: galeristkinja Džejn Kalir otkupila ju je 1959. godine za četiri hiljade dolara, da bi je dve godine kasnije prodala dvostruko skuplje. Ta slika je na „Kristijevoj” aukciji u Londonu 1997. godine prodata za 19,16 miliona evra.

Posle citiranog razgovora o Klimtu, kritičar Verner Šnajder i režiser Rajner Verner Fasbinder zaputili su se u „azil“ bečkih boema, u kafanu podruma Secesije: „Podrum bi trebalo pretvoriti u Klimtov muzej“, u šali je rekao Fasbinder. Šala je postala zbilja – u leto 2010. godine. Podrum je pretvoren u klub svingerske erotike: šestomesečni hepening sa volonterima obeležio je oproštaj tradicijom okovanog Beča od puritanstva.