Ледоломци потребни за спрeчавање поплава

Лед на рекама за сада није претња, али, чим отопли и санте се покрену, мораће да се спречи његово нагомилавање у вештачке бране које би одбијале навалу ослобођене воде и избацивале је на обалу, изазивајући поплаве.

Разбијање тих баријера се на Ибру, Великој Морави, Тамишу и Бегеју може извести минама или копненим машинама, али за Дунав, Саву и Тису неопходни ће бити ледоломци. Држава има само један, прилично стар, који већ сече санте на Дунаву. Још три ледоломца су приватно власништво „Дунав групе-агрегати” и такође су времешни. Та фирма је обећала да ће њихова пловила бити спремна ако се за њима укаже потреба. Њихову способност да се ухвате у коштац са дебелим слојевима леда, какви овде нису виђени од 1984. године, провериће Југословенски регистар бродова, установа која проверава техничку исправност пловила.

– На горњем току Дунава постоји девет места која су погодна за нагомилавање леда и формирање чепова, док је на доњем делу реке још 15 таквих локација. Те тачке су под нарочитим надзором – каже Александар Продановић, директор Дирекције за воде.

Два ледоломца ћемо позајмити из Мађарске, по уговору који одраније имамо с том државом. „Воде Војводине” су о активирању тог акта већ разговарале са службама из суседства и сада се само чекају потписи виших инстанци.

– Верујем да од Мађарске можемо добити и четири ледоломца. То нам је довољно. Не очекујем да ће и њима ледоломци бити потребни у исто време па да ће морати да их задрже. О куповини ледоломаца за убудуће не размишљамо. Један би стајао најмање два милиона евра а дорађивањем регионалне стратегије за одбрану од леда, у сарадњи са Мађарском и Хрватском, можемо обезбедити сва неопходна средства за овакве ситуације – тврди Продановић.

Ни правовремено разбијање ледених баријера не гарантује да ће Србија избећи бујице. То пре свега зависи од тога да ли ће отопљавање бити нагло. У том случају, у реке ће се сјурити 11.000 кубних километара воде, колико сада запремају ледени наноси само на Дунаву, као и 5.000 кубних километара, колико је леда на Тиси, и још ко зна колико на осталим водотоцима.

– Од вода какве се јављају једном у сто година, градови и индустријске зоне су заштићени. Поплаве су до сада погађале небрањена подручја, а да ли ће и брањена подручја овог пута бити угрожена, нико за сада не може да процени – каже Никола Марјановић, директор „Србијавода”.

Сва је срећа да се лед по рекама створио усред ниског водостаја, па ће после одмрзавања у коритима бити довољно места за додатне количине воде, верују у Републичком хидрометеоролошком заводу.

– У наредних десетак дана, ледени покривач на рекама ће се ширити. После тога, до 5. марта, температура ваздуха ће бити у плусу, до седам степени. Нагло отопљавање не очекујемо. Таква је и прогноза за земље кроз које протичу реке које стижу до нас, тако да поплава не би требало да буде – наводи Дејан Владивуковић, из РХМЗ-а.

Владимир Вукасовић

----------------------------------------------

Разбијање леда на Ибру маљевима

Ледене плоче на Ибру данас ће бити разбијане механички, маљевима. Због страховања да ће ледени чепови изазвати нагли пораст нивоа воде припадници Војске Србије и стручњаци ЈП „Србијаводе” пре два дана пробно су минирали лед на реци.

– Припадници Војске Србије су проценили да минирање, због недовољне кристализације леда, не би било ефикасно. Због тога је одлучено да се стање редовно прати на делу тока од педесетак километара, односно од Ушћа на Ибру до Краљева. Уколико буде потребно лед ћемо на појединим местима уклонити посебном механизацијом ЈП „Србијавода” – каже за „Политику” Љубиша Симовић, градоначелник Краљева.

М. Д.

----------------------------------------------

На коповима „Колубаре” критично

ЕПС више немамогућностидаповећапроизводњуструје, нититехничкихкапацитетаза набавку енергије из увоза

„Електропривреда Србије” почела је хитно да спроводи наредбу владе о искључењу индустријских потрошача чија потрошња није од виталног значаја за јавни интерес. Изузетак од овога могу бити само они потрошачи чији технолошки процес захтева нешто дуже време заустављања, али ће и у тим случајевима доћи до „скидања” са мреже, нагласио је јуче Зоран Манасијевић, помоћник генералног директора ЕПС-а за технички систем.

Због температуре од минус 30 степени Целзијусових на коповима Колубаре од јуче ујутру је критично, јер је дошло до замрзавања технике и отежаног превоза угља до термоелектрана, каже Манасијевић и напомиње да сви апели владе и ЕПС-а нису уродили плодом, јер је потрошња на територији Србије са КиМ и даље максимална и достиже безмало 163 милиона киловат-сати струје.

Драгослав Марковић, генерални директор ЕПС-а, потврдио је да не зависи од ЕПС-а да ли ће бити рестрикција, већ од спољних температура. ЕПС, како ствари сада стоје, може да издржи без рестрикција још седам до 10 дана уколико буде настављена овако висока потрошња.

Да мука буде већа, ово јавно преузеће нема више могућности да повећа производњу струје, нити техничких капацитета за повећање увоза струје, пошто је овај достигао максимум.

Милан Будимир, из Министарства енергетике, каже да ЕПС, односно надлежне дистрибуције имају обавезу да – после одуке владе да се у наредна 24 сата искључи струја за око 2.000 установа, великих потрошача – пронађу одговарајуће решење како ће рестрикције спроводити.

– Већ се разговарало са надлежнима у рударском басену Бор и „Железари Смедерево” како би смањили потрошњу струје уз минимално одржавање производње – каже Будимир и апелује на потрошаче да дневно искључе само по једну сијалицу и тако уштеде и до 10 милиона киловата.

Када је реч о залихама мазута и угља, Милован Лечић, председник Удружења топлана Србије, каже да за три топлане које троше угаљ – у Крагујевцу, Краљеву и Бору – има око 200.000 тона угља, што ће бити довољно да се прегурају ледени дани.

– Срећа је што ниједна од ових топлана не преузима угаљ из Колубаре, где од јуче има техничких проблема с транспортом угља.

Када је реч о мазуту, залиха има, у зависности од топлане до топлане, од три до 20 дана – каже Лечић.

Он верује ће, да без обзира на најаву да ће и наредних пет до 10 дана температура бити врло ниска, топлане успешно прегурати зимску сезону.

Уколико би се смањила испорука гаса из Русије морале би да се повуку додатне количине мазута, највероватније из робних резерви.

Залиха гаса у овом часу има за још око три недеље, уколико се настави потрошња овим повећаним темом, каже Душан Бајатовић, први човек „Србијагаса” и додаје да је последњих дана било и вишкова овог енергента које је ово јавно предузеће испоручивало Сарајеву.

Он не очекује да ће у наредних двадесетак дана бити било каквих  рестрикција, додајући да Србија у овом тренутку може да рачуна на 350 милиона кубика гаса из подземног складишта Банатски Двор.

Јасна Петровић

----------------------------------------------

Међународна помоћ завејанима у Србији

Роба у вредности од 206.000 швајцарских франака стиже у Црвени крст Србије до краја идуће недеље. – У Србији 14 жртава зиме, стигла механизација

Намирнице, ћебад, чизме и производи за хигијену у вредности од 206.000 швајцарских франака, као међународна помоћ најугроженијим житељима широм наше земље, требало би да стигне Црвеном крсту Србије до краја идуће недеље. Нашој хуманитарној организацији ову помоћ је одобрила Међународна федерација Црвеног крста, новац ће се обезбедити из фонда за деловање у ванредним ситуацијама, а њоме ће се привремено збринути око 3.000 породица, каже за „Политику” Весна Миленовић, генерални секретар Црвеног крста Србије.

(Б. Кнежевић)

– Међународна федерација Црвеног крста купиће робу у Србији и доставиће је нама, а затим ћемо је проследити у крајеве чије је становништво највише угрожено временским непогодама. Верујемо да ће до краја идуће недеље, када се очекује да пристигне помоћ, бити очишћени сада непроходни путеви, како бисмо одмах дистрибуирали пакете са намирницама и средствима за хигијену. Очекујемо да на овај начин привремено обезбедимо помоћ за око 8.000 најугроженијих људи – објашњава Весна Миленовић.

Све организације Црвеног крста Србије ангажоване су широм земље на спасавању и пружању помоћи становништву. Чланови хуманитарне организације Бруса су са ватрогасно-спасилачким екипама до сада имали седам интервенција спасавања, припадници Црвеног крста Ивањице помогли су у спасавању четрдесеторо завејаних грађана, хуманитарне организације Бачке Тополе и Бачке Паланке отвориле су своја врата за бескућнике, док у просторијама Црвеног крста Сврљига смештај проналазе пацијенти који у ово место долазе на дијализу.

Ситуација у Србији окованој снегом и ледом јуче је била нешто боља, укупно 117 тешких машина пристигло је у завејана подручја и очекује се да се у наредним данима рашчисти део завејаних путева, каже за „Политику” Предраг Марић, начелник Сектора за ванредне ситуације МУП-а Србије. Број жртава хладноће и временске непогоде у нашој земљи попео се на 14, а и даље је завејано око 70.000 људи.

Д. Ивановић