Покрадено славље

Египат ће се данас подсетити драматичних тренутака када је нација преко телевизије обавештена да се Хосни Мубарак повлачи са власти, коју ће привремено преузети група његових верних генерала.

Мубараку се од тада суди, пребачен је чак у затворску болницу, али земља је и даље разапета између војске, исламиста који су победници првих слободних избора и разочараних младих револуционара који су после 18 дана протеста успели да отерају дотле недодирљивог „раиса“.

Али оно што је пре годину дана било слављено као велика победа народа, данас је тренутак великих неизвесности пред којима је 85-милионска нација.

Током револуционарног хаоса армијски врх је велику популарност стекао одлуком да се удаљи од главнокомандујућег и одбије да га брани силом. Гест добре воље брзо је почео да копни јер су генерали узурпирали позицију привремене власти покушавајући да себи прибаве имунитет од промена.

Врховни савет оружаних снага, на чијем је челу фелдмаршал који је две деценије био Мубараков министар одбране, сматра да армија мора да сачува улогу неке врсте гаранта стабилности – што би јој омогућило да остане арбитар политичких збивања земље која тек покушава да се навикне на демократију.

Мубарак је на данашњи дан отишао, прошлог августа изведен је и пред суд, али остало је много тога што припада његовој деспотској ери.

Ванредно стање, заведено одмах после убиства Анвара ел Садата, само је делимично укинуто. Новоизабрани парламент се не чује. Премијера су изабрали генерали. Исто су учинили и са 15 гувернера, од којих ниједан није млад, Копт или жена.

Војници, који су пре годину дана одбили да пуцају у народ, у међувремену су убили десетине оних који су тражили да се што брже повуку. Копти су и даље у страху. Привреда је у хаосу.

Мало је разлога за понављање славља какво је избило на каирском Тргу Тахрир када је тадашњи потпредседник Омар Сулејман нацији саопштио да Мубарак више не управља земљом.

У страху од будућности, како би обележиле Мубараков пад, организације студената и младих продемократских активиста позвале су данас на штрајк и грађанску непослушност.

Уверени су да је систем жртвовао Мубарака да би опстао, да је револуција, засад, умногоме покрадена.

Шта ће бити са Египтом – и после годину дана највише зависи од генерала. Што само значи да ће се касније током године, када нови парламент и нови председник кога треба изабрати покушају да ограниче војну власт, Египат суочити са новом великом кризом.

На дубоко разочарање протагониста догађаја који су у јануару и фебруару 2011. потресли највећу земљу арапског света.

Бошко Јакшић