Шта квари срећу Фејсбука у Кини

Најмногољуднија виртуелна држава има озбиљних претензија ка правој најмногољуднијој земљи. Када се овај политичко-дипломатски речник преведе, реченица једноставно гласи – Фејсбук жели да се прошири на кинеско тржиште. 

Без обзира на то што има више од 800 милиона корисника, мрежа Марка Закерберга још није успела да „освоји” Кину, али не крије да има такве намере. Последњи пут су то потврдили у папирима предатим уз захтев за излазак на берзу где су признали и да не знају да ли ће успети да пронађу приступ прихватљив и за кинеску владу и за њих. Највећој друштвеној мрежи не може да се приступи из Кине (могуће је само уз посебан софтвер који има мали број људи), а такво стање на снази је већ три године, односно од када га је Пекинг блокирао под изговором да се тим путем подржавају улични нереди у провинцији Синђанг.

Уколико би, међутим, и постигао договор са владом, питање је да ли би Фејсбук у тој земљи добро пословао с обзиром на јаке локалне конкуренте и специфичан укус локалних корисника. Да није лако, увериле су се бројне стране интернет компаније. „Ибеј”, „Гугл”, „Амазон”, „Јаху” и однедавно сајт за групну куповину „Групон”, део су листе великих онлајн играча који нису успели да привуку пажњу нације која тренутно броји 500 милиона интернет корисника.

Аналитичари оцењују да је Фејсбук можда већ закаснио када је реч о Кини, јер је тамошње тржиште засићено локалним друштвеним мрежама са око 250 милиона корисника и питање је да ли би Марк Закерберг могао да понуди нешто другачије.

„У кинеском простору социјалних мрежа има више играча него у америчком. Фејсбук ће се суочити са много конкурентнијим тржиштем и знатно другачијом културом и пословним окружењем у односу на његова досадашња искуства”, казао је Ројтерсу Џозеф Чен, директор Ренрена, кинеског сајта сличног Фејсбуку.

Чак и да конкуренција није тако јака и да нема цензуре Пекинга, успех најпопуларније друштвене мреже зависио би и од тога да ли би се допао тамошњим корисницима. Домаћи сајтови успели су захваљујући томе што нису интернационализовани, што имају сопствени пакет апликација, портале вести, онлајн трговину, а све то ће отежавати позицију Фејсбука. Такође, постоји бојазан и да би пристанак на одређени степен контроле садржаја изазвао незадовољство корисника Фејсбука у остатку света.

Начин да Закербергова мрежа буде присутна у Кини јесте да формира локални тим којем ће дозволити да на дуге стазе ствара производ прилагођен локалним условима, оцењују аналитичари.

----------------------------------------------

Твитер: Најближи договору

Твитер је много ближи уласку на кинеско тржиште од Фејсбука и то захваљујући најављеном локалном прилагођавању садржаја. То значи да „твитови” који не буду по вољи Пекинга неће бити видљиви у тој држави, али ће се видети изван њених граница. То већ раде кинеска „браћа” Твитера. Али и ако се прилагоди захтевима Пекинга, имаће оштру конкуренцију, јер је за два тамошња слична сајта у просеку регистровано по 250 милиона кинеских корисника интернета.

----------------------------------------------

Гугл: Критикуј и бори се

Најуспешнијом иностраном интернет фирмом на кинеском тржишту сматра се „Гугл” који је по величини прихода на другом месту са заостатком од 60 одсто у односу на водећи локални претраживач „Баиду”. После хакерских напада и неспремности на наставак цензуре, „Гугл” је свој кинески сајт преусмерио на Хонгконг. Његова позиција у најмногољуднијој земљи зависиће и од преговора са тамошњом владом о сервису Гугл мапе, док су и даље блокирани мејл и мрежа Гугл плус.