Хронични болесници – под присмотром лекара

Од лекара свих специјалности ортопеди ових дана имају највише посла како би збринули све оне који су „зарадили” преломе руку, ногу или кука, али су и ординације медицинара који брину о здрављу хроничних болесника пуне пацијената који траже савете како да заштите организам од хладноће. Екстремно ниске температуре најмање пријају астматичарима, кардиоваскуларним, реуматолошким и ендокринолошким болесницима. Лекари објашњавају да је основно правило ових дана да се при изласку из дома носи шал, капа и рукавице, како би се утоплили нервни завршеци на рукама и глави, да се носи удобна обућа која се не клиза и дебеле чарапе, и да се не прескаче узимање редовне терапије.

Реуматичарима и хроничним плућним болесницима оваква зима не прија. Хладан ваздух може да „испровоцира” дисајне путеве, што представља добру подлогу за настанак инфекција, због чега је ова група болесника под посебном присмотром лекара.

Хладноћа утиче посебно на пацијенте који имају смањену функцију штитне жлезде и који се жале на зимогрожљивост, каже проф. др Георгина Пудар, ендокринолог КБЦ „Звездара”, а уколико дуго бораве на ниској температури, могу да им се јаве и компликације.

– Дијабетичари на хладноћи реагују погоршањем регулисања шећерне болести. Проблем је што се мање крећу, а то је један вид њихове терапије. Погоршање може да уследи уколико оболели од дијабетеса имају грешке у исхрани. Није лако ни онима који имају остеопорозу, поготову женама у менопаузи, којима саветујемо да се лагано крећу по поледици и снегу. Код њих и најнаивнији пад може да проузрокује фрактуру кука – објаснила је др Пудар.

Основна препорука за оболеле од кардиоваскуларних болести је да не излазе напоље када је температура најнижа, истиче доц. др Синиша Павловић, кардиолог и директор Поликлинике Клиничког центра Србије, јер то за њихов организам представља додатно оптерећење.

– Посебно су угрожени оболели од коронарне болести. Нагли излазак на хладноћу може да изазове јак бол у грудима. Особе са високим крвним притиском различито реагују ових дана, а ниске температуре не пријају ни њима, посебно ако имају још нека удружена обољења – рекао је др Павловић.

Велика хладноћа лоше делује и на психијатријске болеснике, а др Јелена Мартиновић, начелница Клинике за психијатрију КБЦ „Звездара”, каже да зима доводи до појаве сезонске депресије. Она настаје због скраћења светлог и продужетка тамног дела дана.

– Тренутне временске прилике неповољно утичу и на људе са психичким проблемима, али и на здраве особе. Већина оних који имају психичке тегобе или анксиозне поремећаје не излази из куће или то чини са напором, везана је за затворен простор, а дневна монотонија је један од разлога који погоршава њихово здравствено стање. Многи живе у страху од тога какво ће време бити наредних дана, да ли ће моћи да стигну до лекара или апотеке, а поједини који имају родбину у завејаним пределима под стресом су јер не виде начин како могу да им помогну – нагласила је др Мартиновић.

Вишедневне температуре испод нуле којима смо ових дана изложени, каже др Весна Пантић-Палибрк, начелница Јединице за унапређење исхране и контролу здравствене исправности хране у Градском заводу за јавно здравље, намећу да се енергетски унос хране не смањује јер су потребе због ниских температура веће него што је  уобичајено.

–Потребно је уносити више калцијума и витамина Де конзумирањем млека и млечних производа. Уносити довољно течности, најбоље сокове од свеже цеђеног воћа и чајеве, топле супе и чорбе– истакла је др Пантић-Палибрк.

Расподела оброка мора да буде правилна.Обавезно ујутрутреба доручковати и правилно расподелити храну у дневне појединачне оброке (три главна оброка дневно и две воћне ужине).

Д. Давидов-Кесар

----------------------------------------------------------

Како се хранити на минусу

Цитруси (поморанџе, мандарине, грејпфрут), нар, киви, јабуке, брусница, бундева, купус, паприка, першун добар су извор витамина Це, али и других материја неопходних за одржавање здравља. Цинк којим су богати риба, јаја, млеко и житарице такође има важну улогу у борби против инфекција којима смо изложени у овим хладним данима. Намирнице богате флавоноидима, у које спадају црвени лук,шаргарепа и броколи, црвено и наранџасто воће, ораси, махуне, јабуке, крушке такође се препоручују у хладним данима. И бели лук и рен имају своје место на менију. Намирнице као што су бундева и кромпир, пасуљ, грашак, месо, риба, јаја, житарице су такође препоручени део оброка. При избору меса предност треба дати немасном– пилећем, ћурећем, телећем месу.