Мало пријављених

Док факултети у ред за лиценцу стају тек 2009. године, дотле све више школе у Србији морају то да учине најкасније 24. овог месеца. Међутим, према незваничним подацима, од 80 виших школа у Србији, захтев за акредитацију предало је тек десетак образовних установа.

Уколико желе да постану висока школа и опстану, с обзиром на то да од следеће школске године у нашој земљи неће више моћи да постоје више школе, оне ће морати да уплате и позамашну суму, јер акредитација није бесплатна.

У складу са Законом о високом образовању и Правилником о стандардима и поступку за акредитацију високошколских установа и студијских програма, 80 виших школа, државних и приватних, мора до поменутог датума да затражи акредитацију и достави елаборате и сву потребну документацију, јер се управо 24. јануара навршавају два месеца откако је у "Службеном гласнику" Србије објављен поменути правилник. А правила игре налажу да то буде и последњи дан за "хватање" реда за добијање лиценце.

Од 400.000 динара па навише

– Мада је остало још неколико дана до истека рока, још је много виших школа из којих нису стигли захтеви за добијање лиценце. Углавном из два разлога, тесног рока и пара – каже за "Политику" професор др Мирољуб Миливојчевић, члан Националног савета за високо образовање, и наставља:

– Тек су пре два месеца обелодањени стандарди и услови, пре свега захваљујући Конференцији универзитета Србије којој је требало пет и по месеци да предложи чланове за Акредитациону комисију. Зато сада још у многим школама нису урађени елаборати, нити студијски програми. С друге стране, оснивачи високошколских установа треба да одреше кесу и дају новац за акредитацију. Ту очигледно највише проблема имају државне школе.

Професор Миливојчевић подсећа да за акредитацију високе школе треба уплатити 540.000, док лиценца високе школе струковних студија стаје 400.000 динара. А "регистровање" академије струковних студија "тежи" 600.000 динара. Уз то се посебно плаћа акредитација студијских програма. По програму – 180.000 динара.

– Држава, као оснивач, ће платити све што треба за лиценцу оним својим школама које нису у могућности да саме плате акредитацију. Само треба министру просвете да поднесу захтев за ослобађање од свих дажбина за акредитацију. Неке школе су то већ учиниле. Таксе за лиценцу углавном не могу да плате мање школе у унутрашњости, јер немају много студената који плаћају школарину – објашњава за наш лист Милан Скакун, председник Конференције директора виших школа Србије и директор Више туристичке школе у Београду.

Његова школа има пара и сама ће платити акредитацију. Захтев још није поднела, али ће то учинити у понедељак, 22. јануара.

– Тражићемо да наша школа постане висока туристичка школа струковних студија. За акредитацију ћемо поднети један основни студијски програм за економију и туризам и два специјалистичка програма – за управљање и за односе с јавношћу у туризму. Школоваћемо заправо стручњаке за рад у Пи-Ар службама хотела, туристичких агенција, организација и менаџере који би били шефови и директори агенција, хотела – вели Скакун.

Наглашава да његова школа жели да смањи број студената, да следеће школске године уместо 600 упише само 400 бруцоша, како би се и на тај начин побољшали услови учења. А они који стекну диплому ове школе моћи ће и убудуће да пређу и наставе факултетске студије на (државном) Природно-математичком факултету у Новом Саду и на приватном Универзитету Сингидунум. Са овим високошколским установама је Виша туристичка школа и до сада имала уговор.

Обука за рецензенте

Ово су све, наравно, само планови. "Микрофон" прво добијају рецензенти, па чланови поткомисија и Акредитационе комисије. И сви морају веома брзо да раде, како би школе до 30. априла добиле лиценцу или одговор да су "пале на испиту" и да неће бити акредитоване.

– Мора се убрзати цео поступак, јер није остало много времена до маја када високе школе треба да распишу конкурсе за пријем нових бруцоша. А нема више уписа по старом, с обзиром на то да ни по закону не могу више да постоје више школе. Уколико се акредитација не заврши пре уписног рока, бруцоша на вишим, тачније високим школама неће уопште бити. Бар не следеће школске године – упозорава Миливојчевић.

Он указује и на чињеницу да ће рецензенти од 20. до 30. јануара бити на обуци, што додатно скраћује рокове за оцењивање елабората и студијских програма. И истиче да ниједан "оцењивач", дакле ни рецензенти, нити чланови поткомисија и комисије, неће моћи пет месеци да разматрају захтеве за акредитацију, упркос томе што им то закон и правилник омогућавају.

– Уколико се до краја априла не заврши посао, процес акредитације може да се продужи, али ће онда тек у септембру моћи да се распише конкурс за упис на прву годину студија високих школа. Надам се да до тог резервног решења неће доћи. У Немачкој је крајњи рок за давање лиценце три и по месеца. То је заправо и европски стандард – указује Мирољуб Миливојчевић, члан Сталног комитета за високо образовање и истраживање који је формирала Паневропска структура интернационале образовања у Бриселу.

--------------------------------------------------------------------------

У Србији 80 виших школа

Од укупно 80 виших школа у Србији, 47 је државних, а 33 су приватне. Донедавно је било 49 државних, али је, кажу у Националном савету за високо образовање, у међувремену држава угасила Вишу музичку школу у Нишу, док је Виша школа унутрашњих послова у Земуну заправо припојена Криминалистичкој академији.

– Приватне више школе покривају углавном области спорта, менаџмента, медицине – каже др Миливојчевић.

Један део ових и државних и приватних школа ће, рецимо, прерасти у високе школе, а неке у високе школе струковних студија – у зависности од тога за шта буду тражиле и добиле лиценцу.

– Високе школе су као факултети. Имају све осим докторских студија. Имају први и други степен академских студија и заправо завршавају са мастером, док високе школе струковних студија не дају мастер. Оне предвиђају основне и специјалистичке студије. И студенте, наравно, припремају за рад – појашњава професор.