У минус само ако се мора

ТЕМА ДАНА

Неколико банака које имају највећи број корисника текућих рачуна ових дана мењају услове за задуживање по текућем рачуну. Корисници дозвољеног минуса почињу да добијају писмена обавештења из својих филијала о томе како морају да покрију дуг и да стање на текућем рачуну "доведу на нулу". Позадина ове преписке између банкара и њихових комитената је то што се ових дана увелико расправља о дозвољеном минусу, тачније о условима под којима ће минус бити одобраван. Додуше, велики број банака и даље овакве позајмице одобравају аутоматски – чим на рачун "легне" нова уплата, али је све више и оних где још размишљају да клијентима, поштујући одлуку централне банке, поставе услов да бар један дан њихов салдо на текућем рачуну буде позитиван. У противном, позајмица неће бити одобрена аутоматски и истовремено ће затезна камата, од чак пет одсто месечно, оптеретити текући рачун. Премда је инфлација једноцифрена, камате на минус се, наиме, и даље "држе" – иду и до три одсто месечно, а ако се још уђе у "црвено" онда се на банкарском "мосту" плаћа чак и до поменутих пет одсто. На годишњем нивоу то је невероватних око 60 процената.
А грађани, притиснути невољама, по систему – дај шта даш, и срећни што уопште имају могућност да позајме новац који им је преко потребан, не праве рачуницу колико ће их у ствари таква услуга после годину дана коштати. Рачуница, наравно, зависи од висине плате, колико се позајмица често користи, у којој банци и по којој камати. Узмимо, на пример, да је плата власника текућег рачуна 30.000 динара, што је нешто више од просечне у Србији. Ако би се с толиким примањима целе године месечно улазило у минус од по 10.000 динара, од банке би се тако позајмило укупно 120.000 динара. Ако би камата износила 2,5 одсто на месечном нивоу, колика је просечна, сваког месеца би се рачуну додавао дуг од по 250 динара. На крају године би укупан цех на име камате износио 3.000 динара.

Уз то, банци ваља плаћати и за одржавање текућег рачуна на који се "слива" плата. Док је само отварање текућег рачуна и пребацивање плате бесплатно, његово одржавање је од банке до банке различито – од 50 до 300 динара, зависно од услуге која се жели. Ако је, рецимо, 150 динара месечно, укупно ваља платити 1.800 динара.

Свим годишњим издацима коришћења погодности текућег рачуна ту није крај. Уз рачун се добија и дебитна картица, са којом може да се троши колико се има на рачуну и која је, углавном, бесплатна. Уколико се том картицом подиже готовина, али не на банкомату своје банке, где је та услуга бесплатна, већ на банкомату друге банке, плаћа се провизија, најчешће три одсто од подигнутог износа. Ако се три пута са туђег банкомата подигне 10.000 динара платиће се укупно 900 динара на име те банкарске услуге.

Укупни "минуси" на текућем рачуну свих грађана Србије лани су били "тешки" чак више од 10 милијарди динара. "Рецка" у висини месечне плате, коју банке нуде, изгледа да највише "реже" њене кориснике, јер је цена "инстант" позајмица много виша него било ког готовинског кредита.

По систему – свака роба има своју цену, банкари истичу да је оваква услуга најбржа и да тако практично и на банкомату клијенти могу подизати "кредит", па је због тога и најскупља. Неретки су они који клијенте саветују да, уместо да до максимума уђу у минус, подигну готовински кредит, са повољнијом отплатом и тако поново пређу у плус.

За "инстант" краткорочан кредит у висини примања не треба депозит, жирант или гаранција. А доступан је на сваком банкомату. Камата се обрачунава дневно, за онолико дана колико је клијент користио средства банке, а наплаћује се месечно. Банкари кажу да многи клијенти избегавају да улазе у "недозвољени минус", јер тиме доводе себе у неприлику да плаћају камату по вишој стопи, а уједно и губе статус уредног клијента, што отежава коришћење других услуга. Месечне камате на дозвољени минус у банкама су различите. У Комерцијалној банци она износи 2,2 одсто, колико и у Банци Интези, плус раст цена на мало из текућег месеца. У Сосијете женерал банци је 2,5 одсто, а толика је и у Рајфајзен банци. Поштанска штедионица, која има највећи број текућих рачуна, има месечну камату од три одсто. У ХВБ банци камата износи 27 одсто годишње.

Камата се обрачунава само за оне дане када је клијент био у дозвољеном минусу и на ону суму коју је користио, а не на цео одобрени минус и не за свих 365 дана у години. Број клијената у банкама у недозвољеном минусу стално варира. Ипак, већина оних који су морали да посегну за том најскупљом позајмицом настоји да што пре побегне из те "црвене зоне" тако што прекорачени износ подмирују у најкраћем могућем року.

--------------------------------------------------------------------------

Продужење и зарада

Дозвољени минус је услуга коју, по неким проценама, користи готово 90 одсто грађана, барем у неком тренутку.

Чак око 75 одсто власника текућих рачуна је у сталном "пуном" минусу.

Зато није тешко проценити колика је банкарска зарада на оваковом кредитирању, али не само код нас већ и у свету.