Радио Милева

Сматра се да су се бесплатне новине у Београду појавиле недавно. Али не.
Прве бесплатне новине настале су у Београду крајем 1992. године и трају и данас дани. Из њих се може сазнати како се живи у Београду, шта има ново, али и занимљивости из целе земље. Информатор је и о ценама. Рубрика "Пивни стандард" обавештава пошто су пиво, вињак, кисела вода, као и оно што се углавном купује на пијаци, у месари. Ту је и обавезна курсна листа… Све је зачињено фотографијама.

Будући да трају скоро деценију и по, имају и рубрику "Времеплов". Наводи се садржај целог броја од пре десет година.

Не можете да се сетите које су то новине?

Да бих вам помогао у одгонетању питалице, додаћу да новине о којима је реч читају не само људи из Београда, Србије, доскорашње Југославије, већ и из целог света. Наравно, они који су у преимућству да знају српски.

Иако су бесплатне, не објављују рекламе од којих многа гласила живе. Па како опстају? То је још једна питалица. Ко издржи да чита до краја, неће остати без одговора.

И још једна особеност ових новина је да себе не називају новинама, већ – радијом.

Доста је било неизвесности. Реч је о "Радио Милеви", интернет гласилу које је настало сасвим случајно. Доктор Мирослав Константиновић, запослен у Институту за молекуларну генетику и генетичко инжењерство у Београду написао је – давне 1992. године – писмо пријатељу који се иселио у Канаду. Знајући да тугује за Београдом, Мирослав му је писао о збивањима у граду, која је шале ради назвао "Радио Милева" . Врло брзо "Радио Милева" се нашла на мрежи SII (Српска информативна иницијатива), касније и на неким другим да би се на крају скрасила на Милетовом сајту (http://host.sezampro.yu/radiomileva/).

Испало је, ето, да је озбиљно, вредно гласило названо именом којим погрдно називамо изворе непоузданих вести. Дочим се новине које често печате бесмислице крсте именима од крупног значаја.

Доктор Мирослав је постао оснивач, главни уредник, фоторепортер, секретар, новинар, дактилограф и извршилац радова на рачунару. Цела редакција један човек. Човек оркестар.

И за чије бабе здравље? Зашто? Пошто? Шта има он од тога? Одговор се може наслутити из писама из целог света која су га засула када се једном разболео, па "Радио Милева" накратко престала да излази. Ево само делића из обиља:

"Не дајте се! И кад буде најгоре, нађе се излаз! (…) Ви сте најбољи и најтраженији за нас Србе у Канади. Информације су кратке и јасне, тако да из ваших неколико реченица имамо потпуну слику стања у земљи. Пуно вам хвала! Ставите и цене ваших услуга како не бисте радили за џабе. Не би био проблем да претплата буде шест долара месечно. Ви сте генијалац и треба вас за ово наградити. Ако неће председник државе, онда ћемо ми из Канаде… (…) Миле ти си цар! (…) Ја стварно уживам ваше новине (ово звучи као да је реч од дроги – прим. С. С.) Живим у Америци од седамдесет прве. Хоћу да вам пошаљем сто долара. Молим пошаљите ми адресу… (…) Све похвале! Не знам да ли је то носталгија? Пре бих рекла да је то жеља да се остане свој у души, у маси страног које нас окружује овде… (…) Нешто мислим сада, што не бисте дошли овамо на лето, бар на две-три недеље? (…) Видим да си пушач, па бих могао да ти пошаљем нешто што помаже да се оканеш тога… (…) Миле, мајсторе! Долазим за Нову годину, радо бих да се упознамо… (…) Збрисали смо на другу страну кугле и захваљујући теби знамо пошто је пиво на Вождовцу. Хвала ти много за свако слово које си откуцао! (…) Читамо и копирамо у више примерака! Какво освежење после оног што смо читали у "Њујорк тајмсу" и гледали на Си-Ен-Ену! (…) Нема тог новинског извештаја, политичке хронике, јављања било радијом или телевизијом из Београда који могу дочарати како је тамо, као што ти радиш… (…) Најбољи си!"

Овакве похвале (а неупоредиво их је више) сваки творац гласила би само пожелети могао. И док се у болу и мукама из социјализма како-тако прелази у капитализам у којем је профит мера свега – један Миле (тако се потписује) џаб-џабе редовно једном недељно ствара и разашиље једне новине широм света, скоро деценију и по. Објавио је и књигу.

Кажу да се од похвала не живи. Ма врага.