Radio Mileva

Smatra se da su se besplatne novine u Beogradu pojavile nedavno. Ali ne.
Prve besplatne novine nastale su u Beogradu krajem 1992. godine i traju i danas dani. Iz njih se može saznati kako se živi u Beogradu, šta ima novo, ali i zanimljivosti iz cele zemlje. Informator je i o cenama. Rubrika "Pivni standard" obaveštava pošto su pivo, vinjak, kisela voda, kao i ono što se uglavnom kupuje na pijaci, u mesari. Tu je i obavezna kursna lista… Sve je začinjeno fotografijama.

Budući da traju skoro deceniju i po, imaju i rubriku "Vremeplov". Navodi se sadržaj celog broja od pre deset godina.

Ne možete da se setite koje su to novine?

Da bih vam pomogao u odgonetanju pitalice, dodaću da novine o kojima je reč čitaju ne samo ljudi iz Beograda, Srbije, doskorašnje Jugoslavije, već i iz celog sveta. Naravno, oni koji su u preimućstvu da znaju srpski.

Iako su besplatne, ne objavljuju reklame od kojih mnoga glasila žive. Pa kako opstaju? To je još jedna pitalica. Ko izdrži da čita do kraja, neće ostati bez odgovora.

I još jedna osobenost ovih novina je da sebe ne nazivaju novinama, već – radijom.

Dosta je bilo neizvesnosti. Reč je o "Radio Milevi", internet glasilu koje je nastalo sasvim slučajno. Doktor Miroslav Konstantinović, zaposlen u Institutu za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo u Beogradu napisao je – davne 1992. godine – pismo prijatelju koji se iselio u Kanadu. Znajući da tuguje za Beogradom, Miroslav mu je pisao o zbivanjima u gradu, koja je šale radi nazvao "Radio Mileva" . Vrlo brzo "Radio Mileva" se našla na mreži SII (Srpska informativna inicijativa), kasnije i na nekim drugim da bi se na kraju skrasila na Miletovom sajtu (http://host.sezampro.yu/radiomileva/).

Ispalo je, eto, da je ozbiljno, vredno glasilo nazvano imenom kojim pogrdno nazivamo izvore nepouzdanih vesti. Dočim se novine koje često pečate besmislice krste imenima od krupnog značaja.

Doktor Miroslav je postao osnivač, glavni urednik, fotoreporter, sekretar, novinar, daktilograf i izvršilac radova na računaru. Cela redakcija jedan čovek. Čovek orkestar.

I za čije babe zdravlje? Zašto? Pošto? Šta ima on od toga? Odgovor se može naslutiti iz pisama iz celog sveta koja su ga zasula kada se jednom razboleo, pa "Radio Mileva" nakratko prestala da izlazi. Evo samo delića iz obilja:

"Ne dajte se! I kad bude najgore, nađe se izlaz! (…) Vi ste najbolji i najtraženiji za nas Srbe u Kanadi. Informacije su kratke i jasne, tako da iz vaših nekoliko rečenica imamo potpunu sliku stanja u zemlji. Puno vam hvala! Stavite i cene vaših usluga kako ne biste radili za džabe. Ne bi bio problem da pretplata bude šest dolara mesečno. Vi ste genijalac i treba vas za ovo nagraditi. Ako neće predsednik države, onda ćemo mi iz Kanade… (…) Mile ti si car! (…) Ja stvarno uživam vaše novine (ovo zvuči kao da je reč od drogi – prim. S. S.) Živim u Americi od sedamdeset prve. Hoću da vam pošaljem sto dolara. Molim pošaljite mi adresu… (…) Sve pohvale! Ne znam da li je to nostalgija? Pre bih rekla da je to želja da se ostane svoj u duši, u masi stranog koje nas okružuje ovde… (…) Nešto mislim sada, što ne biste došli ovamo na leto, bar na dve-tri nedelje? (…) Vidim da si pušač, pa bih mogao da ti pošaljem nešto što pomaže da se okaneš toga… (…) Mile, majstore! Dolazim za Novu godinu, rado bih da se upoznamo… (…) Zbrisali smo na drugu stranu kugle i zahvaljujući tebi znamo pošto je pivo na Voždovcu. Hvala ti mnogo za svako slovo koje si otkucao! (…) Čitamo i kopiramo u više primeraka! Kakvo osveženje posle onog što smo čitali u "Njujork tajmsu" i gledali na Si-En-Enu! (…) Nema tog novinskog izveštaja, političke hronike, javljanja bilo radijom ili televizijom iz Beograda koji mogu dočarati kako je tamo, kao što ti radiš… (…) Najbolji si!"

Ovakve pohvale (a neuporedivo ih je više) svaki tvorac glasila bi samo poželeti mogao. I dok se u bolu i mukama iz socijalizma kako-tako prelazi u kapitalizam u kojem je profit mera svega – jedan Mile (tako se potpisuje) džab-džabe redovno jednom nedeljno stvara i razašilje jedne novine širom sveta, skoro deceniju i po. Objavio je i knjigu.

Kažu da se od pohvala ne živi. Ma vraga.