Град није приметио рођење тројки

Ужице – Баш ништа, никакву помоћ нисмо добили од градске управе Ужице. Знамо, пуна кућа деце је наша срећа и наш животни испит, само наша обавеза, али годи кад надлежни макар гестом покажу да се тројке не рађају сваки дан. Изненађени смо што нас је град заборавио...

Овако ових дана, без јадиковања, да породичну срећу не кваре, казују Ужичани Снежана и Слободан Пајић, који су пре два и по месеца добили тројке, три сина: Милана, Вељка и Лазара. Имају и четворогодишњу ћерку Јелену, која је браћом силно обрадована.

Кућа Пајића у насељу Теразије пуна је радости, плача беба, играчака, а пре свега обавеза, углавном на плећима мајке Снежане. Дан и ноћ је она уз децу, тројке су захтевне, а и мала Јелена тражи пажњу. Тата Слободан је једини запослен у породици, ради по сменама, каткад и ноћу, сваки слободан тренутак користи да помогне супрузи око деце. Ипак, не жале се, кажу да њихова велика срећа превазилази све тешкоће одрастања малишана.

Тројке зачете вантелесном оплодњом лепо напредују, већ су удвостручиле тежину на рођењу. А родитељи нерадо причају о тешкоћама да их подигну, шест чланова породице отхране само с једном платом. Слободан ради као багериста у фирми „Синма“ у Севојну за осредњу плату, на њу су једино ослоњени. А друштво, на речима спремно да подржи наталитет, Пајиће је заборавило.

– За ова два и по месеца, откад су се тројке родиле, једино нам је „Бебилак“ послао три пакета дечје хране, „Меркатор“ дао поклон пакете, а новчано нам је помогла моја „Синма“. Ишао сам у градску управу у Ужицу, распитивао се око какве помоћи за породице којима се роди више деце, али ми је речено да ће ме звати. На томе се и завршило. Прича се да у неким другим градовима родитељима близанаца или тројки знатно помажу, али овде није тако. А сваки динар нам је добродошао – вели за „Политику“ Слободан Пајић.

Трагом тих речи, а упознати са одлуком локалне власти да пакетићима (каткад и једнократном помоћи) дарују родитеље сваке новорођене бебе, распитали смо се у ужичкој градској управи зашто је начињен изузетак код Пајића. Саговорник нам је била Бранкица Јеремић, помоћница градоначелника за социјална питања, чије су обавезе у ово време опште беспарице велике: у прошлој години код ње је помоћ потражило око 1.600 људи са подручја Ужица и ниједна од тих животних прича није била лепа.

– Нисам заиста чула за рођење тих тројки. Ми настојимо да у складу с могућностима подржимо рађање и наталитет, у сарадњи с фирмама помажемо новорођенчад, али до нас није стигао никакав захтев те породице за помоћ. Отац треба да поднесе захтев, постоје процедуре које морамо да испоштујемо. Не постоји никаква градска одлука о обавезним давањима у таквим приликама, али је једнократна новчана помоћ могућа. То је леп повод, нема разлога да град родитељима тројки не помогне – каже Бранкица Јеремић.

Попричали смо о томе и са градоначелником Ужица Јованом Марковићем који, како рече, такође није упознат са овим примером.

– Због неажурности служби, направљен је пропуст код тих тројки, нисам имао контакт са родитељима. Нека се јаве, свакако ћемо им помоћи – обећао је Марковић.

Бранко Пејовић