Притиснут скандалима, Вулф поднео оставку

Берлин, Хановер – Немачки председник Кристијан Вулф (52) поднео је јуче неопозиву оставку пошто је тужилаштво у Хановеру поднело захтев Бундестагу да се покрене поступак одузимања његовог имунитета, јављају агенције.

Вулф се терети да је у периоду од осам година био умешан у низ афера – као посланик и потоњи премијер покрајине Доње Саксоније, затим и као 10. председник Савезне Републике.

Вулф је за церемонијалну функцију шефа државе био лични избор Ангеле Меркел, па се тумачи да је његова оставка ударац канцеларки у време кризе еврозоне.

Меркелова је одложила пут за Рим где је са италијанским премијером Мариом Монтијем требало да разговара о дужничкој кризи зоне евра.

Она је у краткој изјави после оставке рекла да жали што Вулф одлази и да ће са главним опозиционим странкама разговарати како би се нашао кандидат који ће га заменити.

У кратком петоминутном саопштењу које је прочитао у председничкој палати Белви, Вулф је признао да је изгубио поверење немачког народа и да је зато немогуће да настави са улогом која треба да представља морални компас нације.

„Развој догађаја у минулих неколико недеља показао је да је поверење које сам стекао пољуљано. Због тога више није могуће да обављам функцију председника код куће и у иностранству, како се тражи.“

Вулф је други немачки председник који се повукао у мање од две године. Његов претходник, бивши шеф ММФ-а Хорст Келер, неочекивано је поднео оставку 2010. после критика којима је био изложен због коментара око немачке мисије у Авганистану и због неслагања са канцеларком око доделе финансијске помоћи Грчкој.

                                                ***

Политичко стасавања Вулфа је од самог почетка било засновано на такозваној помоћи пријатеља и безусловној послушности Демохришћанској унији.

Иако се у време када је Вулф био премијер Доње Саксоније сматрало да је потенцијални ривал Меркелове – многи Немци су уверени да је његово именовање за председника био начин да га канцеларка изгура из политичке арене – она се заузела да Вулф постане наследник „непослушног” председника Келера који је поднео оставку после само шест месеци проведених у другом мандату.

У табору владајуће коалиције сада се нагађа није ли Вулфово верско опредељење „кумовало” притиску којем је, на крају, подлегао? Вулф је био први председник католик у већински протестантској Немачкој у минулих шест деценија – трећи од краја Другог светског рата.

Но, потврђене информације о председниковим незаконитим радњама ипак упућују на други закључак: шеф немачке државе био је уплетен у низ афера из којих је извлачио личну корист.

Вулфова репутација кренула је низбрдо када је лист „Билд“ прошле године објавио да је обмануо парламент око зајма за кућу од 500.000 евра који је, пре него што је изабран, узео од пријатеља бизнисмена.

Обелодањени докази терете га и да је за политичке интервенције очекивао „противуслуге”, од бесплатних годишњих одмора, коришћења бесплатних кредита, прања новца, до набавке приватних  аутомобила у бесцење, претњи представницима медија, што се сматра злоупотребом службеног положаја и спутавањем слободе штампе.

Председнику, ипак, није стављено на терет шта је чинио, већ како је то чинио: „Срозао је углед чувара морала нације на ниво политикантства малограђанског каријеристе”, истиче дневник „Зидојче цајтунг”.

Сличне оцене давали су други медији у Немачкој и у иностранству. „Цирхер ноје цајтунг” је писао: „Намеће се утисак да председник није стасао у државника великог формата.“

Вулф је прошлог месеца признао да је починио „тешку грешку“ када је уреднику „Билда“ запретио „ратом“ уколико објави причу о његовим приватним финансијским пословима.

Шефица немачке владе од тада је на појачаној мети критика. Пребацује јој се лавовски део кривице за „председничку кризу“ јер је Вулф био њен избор.

Последњи акт драме уследио је у вечерњим сатима у четвртак када су тужиоци из Хановера, главног града Доње Саксоније, затражили од парламента да председнику одузме имунитет. Био је то први случај у немачкој историји да тужиоци желе да истражују шефа државе.

Меркелова је у разговорима са лидерима парламентарних фракција владајуће коалиције покушала да обезбеди очување имунитета, али је, суочена са неслагањем посланичке већине, потом председнику „саветовала” да поднесе оставку.

По протоколу, Савезна скупштина – посланици Бундестага и покрајинских парламената – требало би да изабере новог шефа државе у року од тридесет дана, најкасније 18. марта.

До тада, председничку дужност обављаће Хорст Зехофер из Хришћанско-социјалне уније, премијер Баварске и председник Бундесрата, горњег дома парламента у чијем су сазиву представници покрајина.

Кандидати за новог председника

У берлинским политичким круговима увелико се спекулише ко би могао да постане следећи председник.

С обзиром на уједначен однос снага у Савезној скупштини од 1.240 места – 622 припада владајућој коалицији, а 618 опозицији – намеће се неопходност именовања заједничког кандидата.

Помиње се име евангелистичког свештеника Јоахима Гаука, али је извесније да ће Меркелова у последњем тренутку предложити потпредседницу Бундестага Катрин Геринг-Екарт.

Уколико би она била изабрана, први пут у историји две кључне функције у немачкој политици биле би у рукама жена.

Фаворит владајуће коалиције је министар одбране Томас де Мезијер. Његов противкандидат био би Франк Валтер Штајнмајер, из редова социјалдемократа, али ниједан од њих нема шансу да постане заједнички кандидат владе и опозиције.

Милош Казимировић