Уз енергетску ефикасност мањи рачуни

Од нашег специјалног извештача

Братислава – Словачка би могла да буде добар пример, не само Србији, већ и другим земљама региона, за паметно и рационално коришћење средстава Европске банке за обнову и развој (ЕБРД). Јер је, захваљујући средствима ЕБРД-а, реновирано мноштво стамбених зграда у овој држави изграђених у току шездесетих и седамдесетих година прошлог века, а уштеде које због тога грађани остварују на рачунима за потрошену струју и грејање знатно су веће од рата за кредите којима је финансирано реновирање.

И док је Словачка, преко комерцијалних банака, у ту сврху искористила милионе евра средстава ЕБРД-а, на регион западног Балкана, где спада и Србија, отпада само два одсто укупног броја пројеката Иницијативе за одрживу енергију, коју је покренуо ЕБРД.

На тај начин је 46.350 људи широм Словачке умањило рачуне за струју, и то у просеку за 32 процената. У исто време су побољшали услове живота јер су њихови домови постали топлији и здравији. Елена Башкова и њен супруг, на пример, живе на последњем спрату зграде у Братислави. Средствима из зајма „Словсефф” програма (програм ЕБРД-а за Словачку) замењени су врата и прозори у њиховој згради, а на зидове и терасе постављена изолација.

– У нашем стану је било или веома топло у току лета или изузетно хладно у току зиме. Захваљујући овим побољшањима, радујемо се променама годишњих доба и не страхујемо од екстремних температурних разлика – каже она.

Статистика показује да је на овај начин у Словачкој годишња уштеда струје достигла 282.613 мегавата, а емисија угљен-диоксида умањена је за 63.564 тоне годишње, процењују у ЕБРД-у, додајући да ће за 15 година, када сви пројекти буду били готови, смањење емисије достићи чак 953.460 тона.

– „Словсефф” програм је од почетка био веома успешан у подржавању побољшања енергетске ефикасности у стамбеним зградама. Програм се такође показао веома успешним и у јачању привреде, па је у току прве фазе сваки евро који је дошао од донатора генерисао чак 6,4 евра у даљим инвестицијама за енергетску ефикасност – каже Данијела Дитрих-Ристић, аналитичар енергетске ефикасности из ЕБРД-а.

Зашто Србија не користи позитиван пример Словачке?

Стручњаци ЕБРД-а кажу да су код нас процедуре сувише дуготрајне, а ни свест грађана није на том нивоу да удруживањем и повезивањем скупштина станара са предузећима и банкама могу да дођу до повољних зајмова за реконструкцију зграда и промену фасада, прозора и врата које доносе уштеде. Осим тога, тек када грејање и у Србији буде почело да се наплаћује по утрошку, а не према површини стана, људи ће бити више мотивисани да обрате пажњу на потрошњу и могућности уштеде.

– У централној и источној Европи расипање енергије је заоставштина командне економије. ЕБРД је радио са земљама у источној Европи како би могле да на одговарајући начин одговоре потреби за уштедом енергије. Успешно смо завршили прву фазу програма одрживих извора енергије у Словачкој, за коју је од почетка децембра 2007. године обезбеђено 60 милиона евра – објаснили су стручњаци ЕБРД-а.

Стефан Деспотовић