Ћирилица има добру форму

Пола Шер, чувена америчка дизајнерка борави у Београду поводом самосталне изложбе отворене у Салону Музеја савремене уметности. Ауторка овогодишњег Публикумовог календара представила је на изложби више од 50 плаката великог формата које је дизајнирала за њујоршка позоришта. Изложбу прати и луксузни каталог–књига који објашњава процес реализације Публикумовог календара за 2007. У Беоизлогу Културног центра Београда Пола Шер представила је и прототип уникатне серије намештаја инспирисане ћирилицом. По аутентичности у дизајну Полу Шер многи пореде са Вимом Вендерсом у филмској уметности.

● Како је дошло до сарадње са представницима Публикумовог календара?

– Све је почело преко Ричарда Вајлда, директора Школе за визуелне уметности где предајем. Желели смо да урадимо нешто што се односи на српску културу, али ништа нисмо о томе знали. Поставило се питање како посветити свој рад нечему што заправо не познајете. Схватила сам да сам неписмена за ову врсту писма. Али, то је био изазов. Видела сам раније то писмо, али га нисам користила. Ја сам функционално неписмена када је реч о ћирилици. Не морам знати неки језик, али ако је на латиници, знам да читам и препознајем одређене речи. Овде – ништа! Моје име ми је страно кад је написано на овом језику.

● Какав је био Ваш први утисак када су Вам показали претходне календаре?

– Пријатно сам била изненађена. Велике компаније не улажу у тако велике публикације. Мислим да им се то не исплати јер има других видова маркетинга. Али, зато ми је веома драго што сам упознала овај пројекат, који чини баш публикација великог формата, јер дизајнер може лепо да приступи таквом пројекту.

● А импресије приликом сусрета сa ћирилицом?

– Није ми ово писмо потпуно страно, излагала сам у Русији. Али ми је необично, готово исто као и кинеско писмо. Кад приступате дизајну, необично је то што у том случају знате како ствари изгледају, али немате идеју о томе какав смисао имају те ствари. Ћирилица ми је интересантна и зато што има архитектонску форму, врло изражену структуру, облик. И зато смо хтели да правимо намештај од слова – управо због те архитектонске форме.

● Кад сте правили календар, наручивали сте српске безобразне речи, брзалице, имена познатих српских романа... Шта сте заправо желели да постигнете?

– Желела сам да откријем да ли постоји нека врста универзалног израза, када се пореде два језика. Упоређивали смо гласове животиња, безобразне речи, текстове песама. Језик је универзалан. Оба језика су врло богата и закључак је да кореспондирају. Ако упоредимо ћирилицу и латиницу, могу рећи да ћирилица изгледа формалније, да су речи краће. Када сам читала "Црвенкапу", схватила сам да ваша једна реч сажима четири речи енглеског назива ове бајке. Интересантно ми је што се у овдашњим стриповима користе речи и звукови који су дошли из америчких стрипова. И питам се зашто сви измишљају различите речи за гласове животиња. То су исте речи које се само другачије спелују.

● Шта сте тачно радили приликом дизајна Метрополитен опере?

– То је мало компликовано. У Њујорку је Метрополитен опера једно време била најважнија институција у граду. Звали су је МЕТ. Али, раних осамдесетих година, Метрополитен музеј почињу такође да зову МЕТ. Метрополитен опера је почела да губи популарност, људи су ређе одлазили, а кад би се рекло МЕТ, мислило се на Метрополитен музеј. Мој задатак је био да вратим имиџ, да кад се каже МЕТ, да се пет мисли на оперу. Ми смо исписали великим црним словима МЕТ, па сивим "рополитен", па опет црним Опера.

То је био део читавог пројекта. Опера је добила новог директора, нову програмску концепцију и није само нови графички дизајн утицао на то да она врати своју популарност. Опера је опет место где људи долазе, али сам ангажована да бих новим графичким дизајном допринела оживљавању целог пројекта.

● Ваше предавање насловљено је "Волим слова". Коју врсту креативности у вама побуђују слова?

– Волим слова јер имају и форму и значење. И зато ми је ћирилица и била занимљива јер нисам познавала њено значење. Кад радите само са формом, то је као кад сликате слику. Јер, кад сликате стварајући дело, стварате значење.

● Колико сте самостални када радите за велике компаније?

– Увек сам независна да радим шта желим. Бирам посао. Понекад, ако желим да будем добро плаћена, прихватим неки посао због новца. Компромис је неопходан. С друге стране, понекад прихватам послове који нису најбоље плаћени, али пружају велику слободу. Битна ми је сатисфакција у раду. Али и сама сарадња са клијентом је заправо део заједничког посла и сви смо заинтересовани да крајњи исход буде квалитет. Публикумов календар радила сам из чистог задовољства.

● Ваша монографија зове се "Нека буде веће". Шта значи тај наслов?

– У Америци сваки графички дизајнер има клијента који од њега тражи да му лого буде што већи! Књига заправо говори о клијентима, о стварима које сам научила током сарадње са разним наручиоцима, тако да је ово мало иронично и односи се на њих.

Ако упоредим европски и амерички дизајн, рећи ћу да су Европљани софистициранији, али предност Американаца је у томе што нису оптерећени традицијом!

● Какав је био Ваш први утисак када сте слетели на београдски аеродром?

– Аеродроми су свуда исти. Једину разлику видим у удаљености коју треба прећи од искрцавања до пртљага. Не видим никакву културолошку одредницу у изгледу аеродрома. Мени је то свуда исто. Једино по чему ја разликујем аеродроме јесте степен хигијене и у томе највише предњачи Немачка. Американци су помало аљкави.

-----------------------------------------------------------

Слова су фантастична

● Ово су новине у којима радим и у којима ће бити објављен наш разговор. Како коментаришете њихов садашњи графички изглед?

– О, ова слова у глави листа су фантастична! Ја бих повећала простор који би заузела глава листа. Ово слово "о" је заиста дивно! Зашто није све овако? Заиста је интересантно. Као арт нуво. С почетка 20. века... Ја бих повећала то заглавље, да заузме већи простор. Све остало је обично, као и свака друга новина...