За аутодром – милијарда долaра

Такмичење најбржих возача света у Формули 1 одувек је, поред спортске атрактивности, представљало и велики бизнис. Данас више него икада.
Недавна посета првог човека велике компаније која се назива Формула 1 Београду оживела је стару причу о могућности да Србија, односно наш главни град, изгради велики аутодром на коме би се одржавале ове трке. Прича је добила на актуелности тим више што је први човек Формуле 1, Британац Берни Еклестон ожењен Славицом, што бисмо рекли "наше горе листом". Али, да ли би то било довољно да превагне на нашус трану, питање је које се неминовно поставља у овом тренутку, без обзира на све друге околности које нам, руку на срце, не иду у прилог.

Јер, сама жеља није довољна, а како ствари стоје са изградњом једног великог комплекса какав је аутодром, можда би могло да послужи искуство Ријеке, још из времена старе Југославије. Ријечани су, наиме, још пре више од две деценије изградили тркачку писту Гробник и са великим абицијама угостили "свог" зета Еклестона, који је још тада "жарио и палио" највећим циркусом" на свету. Уз то Славица Еклестон, Српкиња рођена у Босни, у Лакташима, пре него што се удала за Британца била је становник Ријеке.

Посао за пребогате

Од посла, међутим, није било ништа. Пословни Британац не меша породичне ствари и бизнис, па су тако Ријечани остали кратких рукава.

Полазећи од овога, можемо оценити да ни наше лепе жеље немају великих изгледа да буду остварене.

Најпре због чињенице да изградња једног савременог комплекса ове врсте стаје више од милијарду долара и да ми те паре за ову намену немамо. Данас се у такве подухвате упуштају искључиво пребогате земље, више ради промоције сопствених привредних достигнућа, него из чисто економских интереса. Ту су једна Малезија, богата нафтом, па Бахреин, о Кини да и не говоримо...

Примера ради наводимо да је Бахреин изградио огроман комплекс намењен трци Формуле 1, са стазом дужине 5,39 км, и трибинама за више од 150.000 посматрача. Али, то је само делић оног што обухвата тај аутодром. Поред стазе, коју је иначе, најлакше направити, ту су још паркинг за 30 до 40 хиљада аутомобила, луксузни хотел, менаџмент билдинг, медицински центар, резиденцијални комплекс, пит стоп, медија центар, хелиодром, као и хала са 7.000 места за картинг, мото крос стаза, школа спортске вожње, прилазни путеви, бизнис парк...

Наша шанса, ако се о томе уопште може говорити је у нечему другом. Берни Еклестон је моћан и пребогат човек. Власник је и аутодрома Хунгароринг у Будимпешти, као и Мањи кура на југу Француске и интерес му је да ови објекти буду профитабилни, а као власник Формуле 1 није му велики проблем да то и остварује. Да ли би био заинтересован да улаже у Србију, која није део Европске заједнице и која нема ни договарајућу инфраструктуру?

"Предности" Србије

Има, међутим, и оних који кажу да Србија није незанимљива, бар док није у европским интеграцијама, а као повољну околност наводе све строже прописе у Европи који се односе на еколошке проблеме и томе слично. Наиме, Еклестон је имао великих проблема у Аустрији где су сељаци у околини аутодрома "А 1 ринг", код Салцбурга протестовали због узнемиравања оваца на пашњацима, а посебне тешкоће и финансијске губитке има због забране рекламирања дувана. Јер, највећи светски произвођачи цигарета у исто време су и највећи спонзори трка Формуле 1. Забране рекламирања у већини европских земаља условиле су да приходи од реклама пресуше. Због тога су земље које још нису примениле ове стандарде потенцијално привлачне.

Да ли је то предност или не, велико је питање, као и то да ли је такво стање одрживо на дужи рок...? Верујемо да није.

Ипак, прича о могућности да се и о вде окупи светски џет – сет, није незанимљива. Бар у предизборним временима.