Државни уместо партијског дреса

Бирачи су се прерано понадали да ће бар два дана предахнути од свих обећања којима им се нуди бољи живот само ако паметно заокруже. За тили час, функционери су из партијског ускочили у дрес са државним симболима. Дојучерашњи председници, потпредседници партија и високи функционери својих странака већ данас су "само" државни чиновници за које нема одмора.

Тако су јуче у Влади Републике Српске, премијер Војислав Коштуница и министар за капиталне инвестиције Велимир Илић присуствовали потписивању уговора о продаји "Телекома Српске" компанији "Телеком Србија".

Председница Координационог центра за Косово и Метохију Санда Рашковић-Ивић уручила је у Косовској Митровици кључеве 30 станова за универзитетске професоре и најавила да ће у северној Косовској Митровици у универзитетском граду професорима бити пружена помоћ у решавању стамбених питања. Она је отворила и школу за децу са посебним потребама "Косовски божур" у том граду на северу Косова као и Економски факултет и Факултет уметности, студентски парламент, а у Звечану уређено корито Коринске реке.

Контролисани фактор

У згради општине Крагујевац, министар правде Зоран Стојковић састао се са председником општине Крагујевац Верољубом Стевановићем.

У Народној банци Србије гувернер Радован Јелашић представио је остварене резултате у досадашњем раду платног система и циљеве за 2007. годину. Градоначелник Београда Ненад Богдановић обишао је општину Младеновац.

Наравно, државни функционери увек могу да кажу да они свој посао морају да обављају свакодневно, без обзира на предизборну тишину. Ипак, тешко је поверовати да су те активности, које углавном имају позитивну конотацију, а уједно су и добра прилика за медијску промоцију, случајно темпиране баш уочи избора.

Активирање политичара на државничким функцијама у време ћутње стара је пракса. Некадашњи председник Србије и Југославије Слободан Милошевић највећи број нових болница, путева и фабрика отварао је баш у време предизборне тишине. Овај обичај није променила ни нова власт после 2000. године иако је бивши режим због тога оштро критиковала.

"Има један јак разлог да не изједначимо у потпуности период Милошевићеве псеудодемократске владавине и садашњи период – а то су мање контролисани, независни медији који више не могу бити забрањени и контролисани у комуникацији са јавношћу као што је то био случај пред изборе или после избора у мандату Милошевића", каже Јован Комшић, социолог политике.

Он истиче да медији као контролни фактор могу указати нашим политичким предузећима и лидерима шта је политички умесно, шта је легитимно и шта је дозвољено у сагласности са законом и могу грађанима скренути пажњу на појаве злоупотребе власти.

Међутим, разграничавање државничких послова од пропаганде неке партије врло је тешко јер је, како каже Миодраг Радојевић из Института за политичке студије, у питању врло суптилна кампања.

– То припада оној групи, арсеналу политичких средстава којима се служи сваки режим и свака странка која је на власти. То је нешто што није изричито законом забрањено. И током кампање се државничке посете користе у изборне сврхе, упозорава Радојевић.

Према речима Марка Благојевића, програмског директора Цесида, то је питање мере, доброг укуса или политичке културе.

Пример злоупотребе

"Не можете законом спречити државног функционера да обавља свој посао чак ни током трајања предизборне ћутње, али то може да буде и злоупотребљено јер државни функционери који су уједно и партијски функционери, људи који су током два и по месеца били у кампањама партија то могу злоупотребити. Примери злоупотребе нама нису страни, таквих примера је нарочито било током деведесетих година када су политичари на сваки начин покушавали, а у томе и успевали, да своје државне послове стављају у функцију предизборне промоције, објашњава Благојевић.

Он истиче да свакако није пожељно да државни функционери буду, више него што је то обично случај, ангажовани на својим функцијама па да премијер, председник и министри чак и у суботу која је нерадни дан буду активни.

Суптилнијих манипулација и злоупотреба ће, како сматра др Комшић, бити зато што наше елите нису спремне на тај вид самоограничавања, јер знају да је велики улог.

Међутим, развојем средстава комуникације предизборна тишина све више губи смисао. " Не можете медије из Републике Српске, Црне Горе или хрватске који се виде и у Србији обавезати да не обавештавају о предизборним активностима у Србији", каже Благојевић.

У неким земљама, попут САД, због неколико временских зона предизборна тишина и не постоји, док је у Русији из истих разлога дуга три дана. У земљама у окружењу обично траје један дан.