Понедељак, 13.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Превентива једино решење за децу силеџије

Превентива једино решење за децу силеџије

Честа „гостовања” деце која нису одувала ни 14 свећица на торти у црним хроникама покрећу питање да ли треба спустити границу кривичне одговорности? Наиме, по нашем законодавству деца млађа од четрнаест година не могу одговарати за извршено кривично дело. Међутим, деца, и то све млађа и млађа, извршиоци су суровог насиља.

Тринаестогодишњи дечак, ученик седмог разреда основне школе у Пожаревцу, силовао је свог вршњака. Тринаестогодишњи штићеник Завода за васпитање младих у Књажевцу, који се тренутно налази у прихватилишту у Београду, свакодневно изазива тешке инциденте. Пријављен је полицији јер је после бекства из дома ножем насрнуо на случајног пролазника у Београду и посекао га по целом телу.

Статистика МУП-а говори да годишње у просеку око 5.000 малолетника изврши кривична дела, при чему је сваки седми малолетник млађи од 14 година. А на питање да ли деца млађа од 14 година треба кривично да одговарају Тамара Лукшић-Орландић, заменик омбудсмана за права детета, изричита је: „Таман посла! Треба радити превенцију, а не спуштати границу кривичне одговорности.” По њеним речима, деца су увек „лакмус папир” нефункционисања породице и због тога им је потребна помоћ друштва. Потребно је мењати систем, а не дићи руке од детета.

– Спуштање те границе било би синоним за признање: ми смо немоћни у психосоцијалној рехабилитацији детета, хајде да га ставимо иза решетака – сматра Тамара Лукшић-Орландић.

Наша саговорница истиче да код нас систем алтернативних санкција – као што су васпитни налози или друштвено користан рад, још увек није заживео и додаје да је је ова година кључна за увођење тог система.

– У Холандији добро функционише систем алтернативних санкција, па су деца која, примера ради, праве изгреде у школи дужна да ураде нешто корисно за своју школу – тако служе као „пример” осталој деци да не чине изгреде. У САД постоји смртна казна за малолетнике, али не треба заборавити да ова земља није ратификовала Конвенцију о правима детета – закључује Тамара Лукшић-Орландић.

Професор кривично-процесног права на Правном факултету у Београду др Милан Шкулић каже да нема потребе за спуштањем границе кривичне одговорности и додаје да су законодавци у већини европских земаља, „а нарочито онима које нама представљају узоре правних држава”, ту границу подвукли код 14. године живота. – Чак и у законицима оних земаља у којима је предвиђено да су деца са осам година кривично одговорна, као што је то случај са Кривичним законом Велике Британије, није предвиђено да деца иду у затвор, већ се према њима примењују другачије санкције Чињеница да се дешавају неки ексцесни случајеви, није разлог за промену закона – сматра др Шкулић.

Драган Роловић, директор Завода за васпитање деце и омладине у Београду, објашњава да нису толико чести случајеви да деца млађа од 14 година чине тешка кривична дела, иако ови случајеви одмах падају у очи јавности.

– За свако дете са проблемима у понашању мора се направити индивидуални план заштите. Велики број стручњака обучен је за рад са децом која имају поремећаје у понашању. Проблематичност ове појаве била би већа да нема толико стручног рада на превенцији насиља. Школа мора активније да се укључи у превенцију, јер су наставници ти који су у првом контакту са децом која имају проблеме у понашању – они су дужни да родитељима скрену пажњу на те проблеме, а родитељи имају обавезу да потраже стручну помоћ. Не постоје деца за коју „нема наде” да ће стручни рад дати резултате – уверен је Роловић, иза кога су 24 године рада у поменутој установи.

 Катарина Ђорђевић

-----------------------------------------------------------

Какве мере и казне предвиђа закон

По садашњем закону, деца млађа од 14 година не сматрају се кривично одговорним, тако да се према њима не може покренути нити водити кривични поступак. Такође, према њима се не могу изрицати нити примењивати кривичне санкције – једине мере које се према њима могу примењивати јесу мере социјалне заштите. Када су у питању млађи малолетници – узраста од 14 до 16 година, законодавац је предвидео да се према њима могу примењивати и изрицати само васпитне мере. Према старијим малолетницима, од 16 до 18 година, такође се могу изрицати и примењивати васпитне мере, а изузетно се може применити и казна малолетничког затвора (за тешка кривична дела).

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.