Пун кофер изазова

Косово ће несумњиво бити проблем број 1 с којим ће се нова влада суочити на самом старту, а вероватно ће се њиме бавити кроз цео мандат – поготово ако тај мандат не буде пун четворогодишњи. А познаваоци политичких прилика у Србији склони су да верују да би међународно решење за јужну покрајину будућој влади, ма ко је образовао, могло драстично да скрати боравак у Немањиној 11.

Марти Ахтисари најавио је обелодањивање свог предлога за решење статуса Косова и Метохије за почетак фебруара. Mеђутим, мало је вероватно да ће до тог рока странке успети да се договоре око тога ко ће у власт, а ко у опозицију, па би управо поменути чин међународног преговарача могао битно да одреди даљи ток преговора о формирању Владе Србије. Наравно, увек постоји могућност да Ахтисари опет одложи објављивање свог плана за Космет, али како год да буде – ово је питање на које ће будућа влада, на овај или онај начин, морати да одговори. Ахтисаријев план је, наиме, само предлог, који ће разматрати најпре чланице Контакт групе, па онда и Савет безбедности УН, тако да ће званични Београд још имати простора да делује.

Не треба искључити ни могућност да странке које уђу у парламент не успеју да у уставном року од три месеца од дана конституисања скупштине постигну договор о формирању владе, што би довело до нових избора.

Овај фебруар би лако могао да буде месец лоших вести за Србију. Ако се Међународни суд правде у Хагу огласи надлежним за спор који је покренула Босна и Херцеговина против СР Југославије (сада самосталних држава Србије и Црне Горе) за наводни геноцид, пресуда ће бити саопштена у фебруару. Ако пресуда буде неповољна по нас, БиХ ће имати право да тражи надокнаду штете, а то ће, наравно, имати и политичке консеквенце. То би, наиме, било први пут у историји да нека земља буде осуђена за геноцид. Врло је вероватно да у тренутку изрицања ове пресуде још нећемо знати ко ће сести у фотељу Војислава Коштунице, односно, ко ће састављати владу, али, ако се то и буде знало – неће много значити. Пресуда ће бити коначна и Србија ће морати да се помири с правдом коју јој разреже суд у Хагу.

Поред ових проблема, на које више и не може, или не може много да утиче, нова влада мораће да решава један који углавном само од ње зависи – сарадњу са Хашким трибуналом. Још шест хашких оптуженика је у бекству, али кост у грлу је – генерал Ратко Младић. Нова влада ће, преко надлежних служби, морати да се потруди да га пронађе и ухапси, или да на неки начин увери главног тужиоца Хашког трибунала Карлу дел Понте да чини све да би тај задатак испунила.

Ако то не уради – врата Европске уније могла би и даље да остану затворена за Србију, иако све друге претпоставке за наставак преговора о споразуму о стабилизацији и придруживању испуњавамо, или можемо релативно лако да испунимо. Преговори су прекинути почетком маја прошле године и све проевропске партије су у својој предизборној агенди за једну од главних тачака имале управо што скорији наставак преговора о ССП. Ово утолико пре што је шестомесечно председавање Европском унијом преузела Немачка, а наши најистакнутији заговорници европског пута Србије истичу да нам је Немачка у овом послу наклоњена, те да њено председавање не би смело бити пропуштено било због немогућности формирања владе, било због недовољних доказа о сарадњи са Хашким трибуналом.

Устав више није тема у политичким кампањама, али је зато довео до неколико нових (додуше, не тако великих) проблема – после формирања нове владе ред је да се размишља о расписивању избора за председника Србије, за Скупштину Војводине и за локалне органе власти.

Уставни закон за спровођење устава налаже да се ти избори одрже до 31. децембра 2007. године, односно најкасније у року од 60 дана од дана ступања на снагу последњег од закона које је неопходно усвојити пре одређених избора. У случају покрајинских избора реч је само о закону о територијалној организацији Републике Србије (за чије је усвајање потребна двотрећинска већина у Скупштини Србије), али да би се расписали председнички избори потребно је донети законе којим се уређују положај и избори за председника Републике, одбрана и Војска Србије, спољни послови и службе безбедности.

За расписивање локалних избора потребно је усвојити законе којим се уређују територијална организација, локална самоуправа, локални избори и положај главног града. Сада, неки од ових закона већ су припремљени у надлежним министарствима, али питање је да ли ће их нова влада прихватити и брзо послати у скупштинску процедуру, док други тек треба да се напишу. Према мишљењу неких правних стручњака, међутим, одредба о роковима за поменуте изборе, иако лаицима делује сасвим прецизна, оставља могућност за различита тумачења и, нарочито пошто нису предвиђене никакве санкције за пробијање рока и пошто зависе од добре воље (читај: интереса) најјачих странака, сасвим је могуће да неки од поменутих избора (а можда и сви) ипак не буду одржани у 2007. години.

У току првог заседања скупштине после формирања владе морају бити изабрани заштитник грађана (који је по закону требало да изабере још актуелни скупштински сазив), повереник за информације од јавног значаја, гувернер Народне банке и органи Државне ревизорске институције. Све су то, дакле, прилике за нова погађања међу странкама победницама ових избора.

И амбасадорска места биће прилика за одмеравање снага и спотицања међу будућим коалиционим партнерима. Упражњена места после одласка црногорских кадрова пре више од пола године још нису попуњена, међу њима и веома важни дипломатски центри – Москва, Лондон, Рим, али и суседна Подгорица.