"Ораховачка група" побила Костиће

ПОЖАРЕВАЦ – Тужилаштво за ратне злочине поднело је Већу за ратне злочине Окружног суда у Београду захтев за спровођење истраге против Синана Морине, који се тренутно налази у притворској јединици Казнено-поправног дома "Забела" у Пожаревцу и још 34 припадника такозване ораховачке групе ОВК због сумње да су одговорни за убиство 25 Срба у селима Оптеруша и Ретимље на Косову и Метохији извршена 1998. године. Од укупно 35 припадника "ораховачке групе" који се сумњиче за овај злочин, правосуђу Србије доступан је само Морина, док се остали налазе на Косову.

Како "Политика" незванично сазнаје, налогодавци злочина у Ретимљу су по злу познати командант оперативне зоне "Паштрик" Тахир Синани и Авдул Муслију, док се на списку злочинаца налазе и шеф тајне полиције ОВК у Ретимљу Сериф Штрбани Хехат, Тачи Беџет Авни, Мехмет Штрбани, Муарем Круезиу, Сафет и Расим Тачи, Џевет Ељшани, Исмет Бериша, Хамза Краснићи и Скендер Круезиу. Тахира Синанија, блиског сарадника Хашима Тачија, ликвидирала је 2001. године македонска полиција током оружаног сукоба у околини Гостивара.

Масовна гробница у Волујку

Ова група терориста одговорна је за киднаповање 14 чланова фамилије Костић из Ретимља, за коју многи сматрају да их је задесила најтрагичнија судбина на Космету. Најпре је Југослав Костић нестао 10. јула 1998. године, а недељу дана касније приликом тродневне акције ОВК у ораховачком крају 17, 18. и 19. јула, и то у време кад је тамо боравила верификаторска мисија ОЕБС, отети су остали Костићи. На кућном прагу убијен је Анђелко Костић, а остали мушкарци су камионом одведени у правцу села Оптеруша. Одвезени су до места Волујак, где су малтретирани и на крају стрељани, док су жене затворене у школу у селу Самодреже, где су тучене и силоване. У тродневној акцији ОВК киднаповано је укупно 43 особе неалбанске националности.

Тела 11 чланова породице Костић нађена су у пећини Волујак, заједно са још 18 тела Срба киднапованих 1998. године. У октобру прошле године посмртни остаци киднапованих Срба сахрањени су на београдском гробљу Орловача.

Документација о овом случају је обимна и до сада је у више наврата достављана Унмику и надлежнима у Хагу. То је за "Политику" потврдио и Гвозден Гагић, експерт Комисије за нестала лица. Према његовим речима, податке о извршиоцима овог злочина имају и међународни и домаћи судови, као и судови на Косову.

Први злочини на Космету

– У питању је најтежи злочин на Косову 1998. године. Пре киднаповања становника села Ретимље и Оптеруша озбиљнији акт тероризма ОВК на Косову било је само киднаповање рудара са копа Белаћевац. У то време на Косову је боравио и шеф посматрачке мисије ОЕБС-а Вилијем Вокер – казао је Гагић.

Одмах после овог догађаја ОВК је стављена на листу терористичких организација, одакле је брзо и избрисана. Гагић каже да је Хашки трибунал обавештен о постојању масовне гробнице у Волујку, као и да су истражитељи излазили на терен, али гробницу нису пронашли. Он је објаснио да је правих информацијама о масовним гробницама све мање, о чему сведочи и чињеница да су Албанци гробницу у Волујку дуго скривали. Наиме, током 2001. године дете које се тада играло у близини пећине у Волујку пронашло је и однело кући људску кост. Отац детета је тада предао кост истражном судији у Пећи, који је затим обавио увиђај, али је случај заташкао. Правосуђе на Косову и Хашки трибунал до сада нису показали интересовање за случај "ораховачке групе" иако доказа и сведока овог злочина има много.