Одбици "спасавају" зараду

После смањења лимита за годишњи порез на доходак грађана са четвороструке на троструку годишњу просечну зараду, порески саветник ће постати једно од најтраженијих и најбоље плаћених занимања. Већини српских бизнисмена ће такви стручњаци бити веома исплативи и најбољи пријатељи. Од стручњака за најбезболније пролажење кроз пореске лавиринте очекиваће се да своје послодавце упуте у све тајне пореских одбитака и олакшица, како би газди остало што више од стечене зараде. Јер, ако током целе године уредно измирују пореске обавезе према држави, многи се питају зашто би на крају морали да дају још 10 одсто од укупног годишњег прихода.

Пословни људи у Србији који су имали ту срећу да им плата у 2006. години буде три пута већа од просека – што значи да су месечно кући носили око 1.150 евра, а за годину дана око 13.800 евра, мораће ускоро да измире порез држави. И то тако што ће до средине марта Пореској управи поднети пријаве за годишњи порез на доходак грађана, чији лимит износи 1,14 милиона динара.

У супротном, против њих ће бити поднете прекршајне и кривичне пријаве. Уколико би, појашњавају у Пореској управи, обвезници "превидели" да поднесу пријаву за износ већи од 100.000 динара, следи им кривична пријава, јер се у том случају већ сумња у покушај утаје пореза.

Смањен лимит

За разлику од 2006. године, када су порез на укупан приход стечен у претходној години пријављивали они чија су примања у 2005. била четири пута већа од годишњег просека у Србији, сада је лимит смањен на троструку годишњу просечну зараду. Смањење цензуса са 1,2 милиона динара на овогодишњих милион довешће до повећања броја обвезника који плаћају порез на део укупног прихода стеченог у 2006. години а који премашује наведени неопорезиви део. На зараде од 1,14 до 2,28 милиона динара порез ће се плаћати по стопи од 10 одсто, а на зараде веће од овог износа по стопи од 15 процената.

Према законским изменама, од средине прошле године, порез на доходак грађана плаћају сва физичка лица која током календарске године остваре доходак већи од троструког износа просечне зараде по запосленом у Србији. У Пореској управи подсећају да се морају пријавити зараде стечене по свим основама. Дохотком се сматра годишњи збир зарада, опорезиви приход од самосталне делатности, ауторских, сродних и права индустријске својине, приход од непокретности, давања у закуп покретних ствари, од осигурања лица, опорезив приход спортиста и спортских стручњака, као и други приходи опорезиви у иностранству. У доходак странца – резидента улазе само зараде, не рачунајући и додатна примања.

Рачунање основице

Да би барем оријентационо знали колико ће на крају године морати да плате порез на доходак, порески обвезници морају да израчунају своју пореску основицу која представља разлику између оствареног дохотка и личних одбитака.

Сваки порески обвезник има право на лични одбитак у износу од 40 одсто од просечне годишње зараде, што за прошлу годину износи око 152.000 динара. Повластице постоје и за свако издржавано лице, па закон и ту прописује одбитке у износу од 15 одсто просечне зараде за 2006. годину, а то када се прерачуна износи око 57.000 динара.

Укупан износ одбитака не може бити већи од 50 одсто дохотка за опорезивање.

Примера ради, ако се зна да је минимум за опорезивање 1.140.000 динара, а остварени доходак 1.500.000, лични порески одбици ће износити 152.000 динара, по основу два издржавана члана – деца, стари родитељи – 114.000, што је укупно 266.000 динара. Пореска основица, односно разлика између оствареног дохотка и личних одбитака износи 96.000 динара, а порез од 10 одсто у том случају 9.400 динара.

Најгоре ће, свакако, проћи самци, односно они који никога не издржавају, јер онај ко издржава две или више особа има право на повећи одбитак.

Уколико су и муж и жена имали ту срећу да добро зарађују током целе прошле године, за издржаване чланове породице може остварити одбитак само једно од њих двоје. Када се оваква пореска политика има у виду, јасно је да сцене из америчких филмова где се чувају рачуни за купљену робу, па и за одећу која се носи на хемијско чишћење, како би се на крају године приложили као доказ о сопственој потрошњи и за толико умањио годишњи порез, у Србији још дуго неће пронаћи своје место. Јер, да би овај синтетички порез могао да се "прими" на српско тле, у пореској политици мора још много тога да се мења.

И странци дужни да плате

У Пореској управи кажу да су за 2005. годину поднете 11.973 пријаве за утврђивање годишњег пореза на доходак грађана. За укупан приход стечен у тој години порез је платило 10.918 обвезника. Односно, толико је било оних чија су годишња примања премашивала тадашњи лимит од око 1,2 милиона динара. Укупна пореска основица годишњег пореза на доходак грађана за 2005. годину била је 11,3 милијарде динара на коју је утврђен порез по стопи од 10 одсто у износу од 1,1 милијарду динара.

Највише пријава стигло је из Београда – 6.726, Новог Сада  – 2.332, Крагујевца  – 984 и Ниша  – 886, док је највиши опорезовани доходак у износу од 173.825.475 динара пријавио један "специјални саветник".

Ове године дажбину држави би требало да плати око 13.000 успешних пословних људи, будући да се очекује да је бар толико њих зарадило више од милион динара за целу 2006. годину.

За разлику од домаћих бизнисмена, за странце који раде у Србији или наше који су били на раду у иностранству, лимит за пријаву годишњих пореза на доходак грађана је већи и износи пет просечних републичких плата.

Дакле, странци који су у Србији зарађивали месечно бар око 1.500 евра, што значи да су за годину дана свој конто увећали за око 18.000 евра, мораће такође да плате порез држави.

Цензус за странце износи 1,6 милиона динара, потврђују у Пореској управи, напомињући да ће сви они чија су примања лане била већа од 2,5 милиона динара платити још већи порез – од 15 одсто. Ово због тога што су њихове месечне плате премашиле осмоструку годишњу зараду. Иначе, овај лимит је са десетоструког износа, колики је био прошле године, сада преполовљен.

Примера ради, ако је неко остварио доходак од око четири милиона динара, а минимум за опорезивање је 1.140.000 динара, порески одбици за издржаване чланове 266.000 динара, пореска основица ће бити 2.594.000 динара. У том случају, на име пореза држави ће морати да се 389.000 динара. 

Казне до 50.000 динара

После законског смањења основице за опорезивање очекује се да ће за прошлу годину порез на доходак платити више од 20.000 оних који су "имали добар бизнис у рукама", односно сваки онај обвезник који је месечно у коверти кући носио више од поменутих 1.150 евра.

Смањење лимита за опорезивање треба да повећа број оних који ће на своје годишње приходе платити порез. И тако, између осталог, надомести мањак у буџету настао због смањења пореза на зараде за два процента поена.

Свако физичко лице које не поднесе пореску пријаву, или је не преда на време, као и они који је не доставе надлежном пореском органу или у пријави не наведу тачне податке од којих зависи висина пореза, биће кажњено за прекршај новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара.

Иако се очекивало да ће се прописати много веће казне за покушај утаје пореза, за сада све остаје по старом. Што ће већини који су "на црно" стекли велику зараду током прошле године добро доћи. Многима од њих се више исплати да плате казну од 50.000 динара него порез на годишњи укупан приход, јер има случајева када су обавезе према држави много веће од прописаних санкција.

У Пореској управи подсећају да ће се било ко од оних који покушају да утаје порез на зараде тешко провући, јер се од прошле године ради унакрсна процена стечене имовине и годишњих примања. Тако је сада већа вероватноћа да се сазна колико је неко заиста зарадио, јер се процењује вредност стечене имовине. Ако су пријављивана примања далеко мања од процењене вредности стечене имовине којом имућнији грађанин располаже, он ће сигурно бити позван у Пореску управу да доказује како је дошао до толиког иметка.

За последње четири године, како потврђују у Пореској управи, поднето је око 2.500 кривичних пријава. Од тога је одбачено око 100 као неосновано, судски епилог је дочекало тек 287, да би на крају само седам кривичних пријава завршило осуђујућим безусловним казнама затвора у трајању од два до шест месеци.

Али међу ових седам нема неких значајнијих износа утајеног пореза. Нажалост, велики број правих утајивача пореза у Србији никада не дође под удар порезника.

-------------------------------------------------------------------------

Тражи се порески саветник

Иако је звање пореског саветника све популарније како у Европи тако и у Америци, у Србији званично именовање и постављење на ово радно место још није законом регулисано. Наиме, још пре неколико година је предложено да се ово занимање уведе и код нас, али се нико од званичника није осетио прозваним да то и учини.

Како се сазнаје, за радно место пореског саветника потребно је полагање посебних испита и пролазак кроз обуку која траје више од пола године. Без обзира на то, у Србији већ постоје консултантске куће које, како се сазнаје, нуде управо овакву врсту помоћи. Међутим, у Србији је готово немогуће да се плати нижи порез од прописаног. Јер, постоје законом тачно одређене олакшице на основу којих се умањује годишњи порез. Све изван тога био би покушај утаје пореза.