Напад на Федерера

Новак Ђоковић је испунио наша очекивања на Међународном првенству Аустралије у тенису. Пробио су у осмину финала.

Од нашег најбољег играча данас с правом можемо да се надамо и вишим дометима на највећим турнирима, али како и у Мелбурну када ће у мечу за четвртфинале, у недељу изјутра, да се намери на најбољег тенисера данашњице Швајцарца Рожеа Федерера. У сусрет с њим се улази с убеђењем да је с друге стране мреже човек од крви и меса, али и највећи оптимисти напослетку погну главе пред суровим тениским галактичарем.

Парис је знао да је Ахил рањив у пету. Има и Федерер своју болну тачку, али мало његових ривала успе да је напипа. У прошлој сезони то је пошло за руком само двојици – Шпанцу Рафаелу Надалу чак четири пута и Британцу Ендију Мареју једном, али довољно да остави јак утисак на легендарног Швеђанина Бјерна Борга. Прогласио га је тениским Парисом чија ће стрела да буде кобна по Швајцарца у најскоријој будућности.

Мареј је Ђоковићев вршњак (1987. годиште) и његов пријатељ још из јуниорских дана. Њих двојица заиста предводе ешалон младих којима треба да припадне Федереров трон. Наш играч је однео победу у једином међусобном дуелу, али ће међу њима велико ривалство тек да се распламса. Ђоковић, који је себи јасно поставио циљ да буде "број један", већ мора да почне да наговештава Боргову заблуду.

С Федереом је два пута одмерио снаге. Сет којим му је окрњена максимална победа у Монте Карлу био је нашем играчу велико охрабрење (6:3, 2:6, 6:3). Добро је сервирао, искористио је обе шансе да освоји гем на сервис противника, коме је ускратио чак осам од 11 таквих прилика. Против Федерера је сваки добар статистички показатељ за дуго сећање. Али, било је то на земљаном терену, где је најрањивији. То Надал најбоље зна.

– Прошле године сам победио Ђоковића оба пута. Сигурно је напредовао од тада. Млади брзо напредују. Наравно да сам фаворит. Два пута је пропустио прилику против мене. Обично када неког победим двапут, знам како ћу даље с њим, – рекао је Федерер.

У следећем дуелу, у још свежем Дејвис-куп мечу Швајцарска – Србија у Женеви, први "рекет" је био неумољив (6:3, 6:2, 6:3), али је Ђоковић је још једном спознао корисну истину да само нападачком и ризичном игром може колико-толико да му се парира и да се против њега нада некаквом капиталу.

Сусрет с Тајланђанином Данајом Удомчокеом у шеснаестини финала био је прави мали тест за то. Ђоковић је играо с Федерером у подсвести с обзиром да је против 102. играча на светској ранг-листи био потпуни фаворит. Омаленог ривала није жуљала кожа аутсајдера. Био је много жилавији него што је наш играч и могао да претпостави те отуда прва његова победа која није максимална – 6:3, 6:4, 5:7, 6:1 – иако је у трећем сету водио с 5:4.

Ђоковић је надмоћ у већем делу меча преточио у 59 директних поена (Удомчоке 25), али је тактику класичног "линијаша", који не мрда с основне линије, стрпљиво чекајући да ривал погреши, учинио исправном 55 пута. Велики број Ђоковићевих грешака плод су несигурности и неприбраности на мрежи из волеја, где је свестан да је најтањи, а таква се игра против Федерера највише исплати. Наш играч једноставно не сме да се колеба да ли да изађе на мрежу када је прави час за то, јер ће Швајцарац његову неодлучност да кажњава суровије од било кога.

Јанковићева је савладала Белорускињу Викторију Азаренку са 6:3, 6:4. Меч је почео са закашњењем од неколико часова због кише која ће добро да дође и тенисерима и ватрогасцима. Због несносних врућина претходних дана услови за игру су били нељудски, а надомак Мелбурна су беснели пожари.

Следећи ривал наше најбоље тенисерке јесте Американка Серена Вилијамс која је изненадила петог носиоца Рускињу Нађу Петрову. Јанковићева и против некада велике Серене, победника 2003. и 2005, треба да оправда процену кладионица да је четврти фаворит (иза Шарапове, Морезмо и Клајстерсове). У последњем сусрету преслишала ју је са 6:4, 6:3, у полуфуналу у Лос Анђелесу лане. Победница иде на бољу из меча између Израелке Пер и трећег носиоца Рускиње Светлане Кузњецове од које Јанковићева такође има веће шансе по мишљењу кладионица, иако је 11. носилац.

– Ни једног тренутка нисам размишљала о Вилијамсовој, већ само о Белорускињи која је била растерећена па је играла добро. Против Серене је увек тешко. Она је велики шампион, без обзира што је сада тек 81. на ранг-листи. Изузетно је снажна, физички добро припремљена и има огромно искуство. Двапут сам је савладала што говори да умем против ње, – рекла је Јанковићева.