Повратак традицији

Ресторан "Господарска механа", у Булевару војводе Мишића 59, опет је спреман да прихвати госте, сада у обновљеном, али и у аутентичном амбијенту.

Некадашња кафана сада је добила потпуно нови изглед којег не могу да се постиде ни најбољи градски ресторани. За све то је заслужан Славко Дрињак, власник "Господарске механе". Он је одлучио да најстаријој београдској кафани, која ове године слави 186 година постојања, удахне нови живот.

– Туристичка понуда Београда мора да се прошири. Волео бих када би и други обновили локале, како би оживели туризам и привреду града. Самим тим и нама ће бити боље, али и онима који буду долазили – рекао је Дрињак на конференцији за новинаре, уприличеној поводом отварања овог обновљеног ресторана.

Миодраг Поповић, директор Туристичке организације Србије, истакао је да је утицај кафана на историју и културу наше земље увек био значајан.

– Чињеница је да је, када је туризам у питању, кулинарство веома значајан део који се односи и на традицију. Оваква места ће нам помоћи да и убудуће покушамо да оно што је део наше традиције преточимо у понуду и да на тај начин помогнемо бољем представљању српског туризма. Међутим, чини ми се да овај повратак традицији представља и неку обнову позиције некадашњег Београда – нагласио је Поповић и изразио наду да ће у туристичкој понуди Београда "Господарска механа" заузети значајно место.

Оно што овај ресторан за гурмане чини посебним местом јесте аутентична национална кухиња са сталном променом понуде специјалитета. За добру забаву ће се побринути музика са изворним и староградским песмама, као и гостовање познатих културно-уметничких друштава.

"Господарска кафана" је име добила по Јовану Обреновићу, брату кнеза Милоша Обреновића, који ју је и отворио давне 1820. године. У то време Београд се делио на Савски и Дунавски део. Механа је отворена на тадашњем шабачко-обреновачком друму, са намером да се у њој одморе путници намерници, трговци, шпекуланти, али и Београђани који су тада на обале Саве фијакерима долазили на излет. Тридесетих и четрдесетих година 19. века ту је била и скела за превоз преко реке, а у близини се налазила ђумрукана, односно царина. У то време, на Сењаку је било много винограда и воћњака, а на том простору почињу да се граде здања попут парног млина, фабрике боја и живице, фабрике "Гвожђевац" и државне маркарнице, што означава почетак развоја привреде Србије.

Слободан Јевтић, потпредседник Привредне коморе Србије, рекао је да су кафане дуго времена у нашој земљи биле институције.

– Опет се враћамо једном лепом месту, једном лепом амбијенту као што је "Господарска механа". Београд мора да сачува своје корене и традицију. Надам се да ће ово сада бити место у којем ће се окупљати пословни људи, којих је све више у нашем граду – рекао је Јевтић.