Штрпце вапи за народном кухињом

Возити више од сто километара сваког дана њима је рутина, пракса коју нису прекинули ни снежни сметови који су завејали највећи део Србије. Запослени у народним кухињама на Косову и Метохији упркос зимском невремену достављају оброке најугроженијима. Да мало прецизирамо горњи податак: они који раде на терену на подели оброка у обиласку раштрканих српских села превале дневно 110 километара, у овим снежним условима око 160. Било је села која су била више од десет дана завејана и одсечена од света, најтеже је било становницима општина Ново Брдо и делимично Косовске Каменице, а до неких села није се могло стићи ни аутомобилом, прича Светлана Стевић, директорка хуманитарне организације „Мајка девет Југовића”, под чијим окриљем ради шест народних кухиња на Космету, које хране око 2.000 корисника. С мањерком у рукама, хлебом и нешто суве хране, људи из народних кухиња пешке су обилазили кориснике у селима Бољевце, Царевце, Љештар, Рајановце, Божевце...

– Осим припреме и достављања хране указала се потреба и за другим видовима помоћи, па смо тако превозили људе до лекара, доносили им храну за стоку, допремали воду, достављали лекове, прикупљали топлу гардеробу, нарочито за породице с малом децом – каже Светлана Стевић.

Добра вест је да су, захваљујући донацијама, обезбеђене залихе хране и несметан рад народних кухиња до средине јуна, а у хуманитарним акцијама, које је Епархија рашко-призренска организовала у децембру и јануару, прикупљено је више од 10 милиона динара. Од тога, у заједничкој акцији с Инфостаном обезбеђено је око шест милиона динара, док су различита предузећа, епархије и црквене општине донирале око четири милиона динара. Лоша вест је да је све више људи који траже да буду корисници народних кухиња.

– Имамо велику потребу за новом народном кухињом у Штрпцима, општини где данас живи око 11.000 Срба и где бисмо сигурно имали 500 корисника. Велики број људи живи од мале социјалне помоћи, па имамо случај једне породице с деветоро деце која живи од 11.000 динара. Незапосленост је све већи проблем, па ми покушавамо да, колико можемо, нађемо неко решење бар за део људи. У више наврата успевали смо да обезбедимо нешто стоке или пољопривредне машине, како би породице имале барем некакав извор прихода од продаје воћа, поврћа, млека или сира – истиче Светлана Стевић.

Она наглашава да проблем представља учестала крађа стоке – прошле године само у општини Ново Брдо украдено је 1.000 грла крупне стоке, а починиоци, готово без изузетка, остају непознати. Упркос разним недаћама, породице с више деце нису реткост, наводи наша саговорница и даје пример једне од најсиромашнијих општина на Косову, Ново Брдо, у којој има чак 20 српских породица с петоро деце. Организација која у посао око народних кухиња упошљава 37 људи, мисли и на њих: храна се припрема за стотинак ђака, с намером да се број ученика који ће добијати бесплатну ужину или ручак у школи прошири.

Народним кухињама држава је прошле године преко Министарства за Косово и Метохију уплатила десет милиона динара, из робних резерви обезбеђено је 12,5 тона меса и месних производа, али нема сталне подршке, па набавка хране за оброке зависи првенствено од донација. Зато у хуманитарној организацији „Мајка девет Југовића” траже и проналазе начине да се, што је више могуће, ослоне на сопствене снаге.

– Пре три године почела је да ради наша мала фарма која данас има седамдесетак коза и четрдесетак оваца и одатле се редовно снабдевамо сиром, млеком и месом. Ове године први пут смо одлучили да започнемо и с пољопривредом како бисмо сами производили што више намирница за народне кухиње. Засејали смо три и по хектара пшенице, а на пролеће ћемо на четири хектара засадити поврће, купус, лук, шаргарепу, кромпир. Тако ћемо моћи да упослимо и сезонске раднике, па ће то бити двострука корист, они ће моћи нешто да зараде, а ми да будемо мање зависни од донација – наводи Светлана Стевић.