Андромеда пет пута већа

Галаксија Андромеда, најближа космичка сусетка нашој, Млечном путу, пет пута је већа него што се претпостављало! Астрономи са Универзитета Калифорнија у Санта Крузу су, управо, то објавили на темељу мноштва металом сиромашних звезда удаљених од средишта.

Новооткривене "небеске светиљке" су веома крупне, познате под именом "црвени дивови". Мада су опажене иза највидљивијег дела, огромног блештавог ковитлајућег колута (диск), и даље се обрћу с галаксијом и представљају део продуженог халоа.

Уобичајено астрономско гледиште подразумева да је Андромеда веома издужена кружница (елипса), попрскана светлим тачкама. Најновије откриће, међутим, указује да она захвата знатно већи део ноћног неба с кудикамо дужим полупречником. Протеже се, најмање, милион светлосних година, а то ће олакшати упоређивање величине с Млечним путем.

Андромеда је међу стручњацима знана под именом М31, а далеко је од Земље око два и по милиона светлосних година, што је у космичким размерама – прво суседство. Као и наша, спиралног је облика, а најуочљивија су три подручја: спљоштени диск, светло испупчење сачињено од густо збијених звезда у средини и издужени краци, који се повијају унутра, са раштрканим звездама (хало).

Користећи два телескопа на Хавајима, астрономи су пронашли до сада невиђене "црвене џинове" на раздаљини од 500.000 и више светлосних година од срца галаксије. У том осматрању послужили су се новим поступком који раздваја мноштво нама ближих и блиставијих звезда Млечног пута од рођака слабашног сјаја у Андромеди.

Када су их упоредили у овом посматрању, испало је обрнуто: звезде из наше галаксије подсећале су на светлуцање свица, а Андромедине су сијале попут светионика, на подједнаком растојању од замишљеног посматрача које је износило, отприлике, три метра! И тако су, у ствари, распознали Андромедине раштркане звезде.

Према важећим астрономским претпоставкама, хало је део галаксије који се први уобличио. Звезде које га чине су сиромашне металима, зато што су постале у доба када је у космосу било мање тешких метала него што их сада има у звездама. Тешки метали су настали у великим изливима (ерупције) најранијих звезда у виду супернова у међузвездани простор, после чега су се преобразиле у беле патуљке.

У хемијском погледу, најраније звезде су сиромашније у поређењу с потоњим.

Астрономе је дуго копкало зашто је хало Андромеде десет пута богатија од Млечног пута, иако имају готово истоветну прошлост. Када распрострањење метала уцртате на нову карту Андромеде, с пет пута већим полупречником, одговор се сам намеће.

Испоставља се да је то сада нова, до јуче мало позната галаксија.