„Паравојска” око Зукорлића

Сцене у којој верски достојанственик са ахмедијом крстари џиповима Санџаком и Босном у пратњи армије наоружаних људи никога више у овим крајевима не изненађују. Сви су навикли на муфтију Муамера Зукорлића и његово обезбеђење – или паравојску, како његову пратњу све чешће називају. Чак је и одмерени министар Расим Љајић недавно, очигледно изнервиран муфтијином умешношћу да скрене пажњу на себе, овог пута причом о атентату, рекао да Зукорлић том причом „оправдава своју паравојну формацију, коју представља као обезбеђење, а људи се питају ко су ти људи и чији су то све црни џипови који га прате”.

Љајић, који је и председник Социјалдемократске партије Србије, а кога Зукорлић често „прозива”, сматра да је прича о наводном атентату одраз муфтијине жеље за публицитетом, да нема везе са истином и да је пласирана као део предизборне кампање.

А за поменуту слику муфтије, скупих џипова и обезбеђења има много је сведока. Народни посланик и председник Бошњачког националног већа Есад Џуџевић је казао: „Био сам прошле године на комеморацији у Сребреници. Биле су тамо бројне високе делегације и државници из Србије, Словеније, Турске... Са убедљиво најбројнијим обезбеђењем и колоном џипова дошао је муфтија Зукорлић. То је просто боло очи. А то је редовна слика у Новом Пазару и свуда где се Зукорлић креће”.

Џуџевић истиче да се све то догађа без икаквих одговора оних који брину о безбедности, па он има утисак да држава прећутно жмури пред том појавом.

И генерални секретар Санџачке демократске партије Мирсад Јусуфовић на причу о томе да, како многи истичу, Зукорлић има своју приватну паравојску, гледа као на општепознату.

„То је посао државе да процени и да предузме одговарајуће мере. Пошто држава не чини ништа на том плану, онда постаје јасно на чијој су страни појединци из одређених државних институција”, казао је Јусуфовић.

Зукорлић је неколико пута сва питања о паравојсци и прегломазном обезбеђењу одбацивао као „обичну глупост”. Полицију је више пута у претходних неколико година прозивао као пристрасну, оптужујући је за тортуру и угрожавање права Бошњака, и закључивао да јој не верује „јер ни она њему не верује”. У једној телевизијској емисији је истакао да о његовој безбедности брине посебна агенција, па се он не пита колико ће људи да га чува и у којем аутомобилу ће да се вози. О томе, рекао је, брине та агенција.

Портпарол ИЗуС (Исламске заједнице у Србији) Самир Тандир је одбио да за наш лист коментарише постојање муфтијине „паравојске” и бројност људи у његовом обезбеђењу.

„Због безбедности муфтије о том питању не могу да говорим”, категоричан је био Тандир.

У Новом Пазару је јавна тајна да људи из најближег окружења муфтије Зукорлића припадају агенцији за физичко-техничку заштиту „Берк”. Упућени тврде да је власник те агенције муфтијин брат Мухамед Зукорлић. И ову агенцију бије глас као и многе друге сличне агенције у Србији – да је део законом нерегулисане „војске” од неколико десетина хиљада људи са оружјем, без јасних надлежности.

Да је муфтија Зукорлић окружен сопственом паравојском због сопствене нечисте савести тврди и директорка НВО „Урбанин” Аида Ћоровић. И она сматра да „држава дозвољава Муамеру Зукорлићу да се понаша као хистерично размажено дете”.

„Он има своју паравојску, своју стрељану, своје криминалце, са којима се тали, прети коме хоће, заузима шта му се свиди, а држава ћути. Кад обичан човек направи обичан прекршај, одмах бива процесуиран и то је у реду. Али није у реду да се против Зукорлића и његових људи поднесе више од 50 пријава и да ниједна не буде процесуирана. Онда наравно да Зукорлић сваки наредни пут иде корак даље и тражи све више, да би на себе скренуо пажњу”, казала је Ћоровићева.

Указујући да Зукорлићу свакако одговара овакав публицитет, Нинослав Крстић, председник Форума за безбедност и демократију, наводи да муфтија само вешто користи оно што и власт ради. Том прибегавању причама да им је живот угрожен политичари су склони, а ту спада и Зукорлић, бар од 2000. године и то је постало наш политички фолклор. Такве приче код „обичних” људи стварају утисак да се одређени појединци баве врло важним пословима па им је, ето, због тога живот угрожен.

Онда и велико обезбеђење око муфтије служи да се поткрепи та слика о његовој угрожености. По закону, ако је нечији живот угрожен, посебно ако је јавна личност, надлежне службе и без његове сагласности могу да му доделе обезбеђење. А чим држава не реагује, указује Крстић, значи да се процењује да не постоји некаква велика опасност ни по муфтију ни по државу. Можда се, како додаје, процењује и да Зукорлић себи наноси штету тим ратоборним изјавама, па га пуштају да сам себи смањује број следбеника.

„У сваком случају, мислим да у овом тренутку и држави одговара Зукорлићева прича. Јер кад се народ забавља овим причама онда заборавља на своју муку”, истакао је Крстић.

Он упире прстом у државу и када говори о „маниру приватних обезбеђења”, јер, како истиче, држава у ствари не жели да регулише питања разних агенција за обезбеђење. По неким проценама, у њима је  ангажовано од 50.000 до 70. 000 под оружјем, а њихово постојање и рад нису регулисани законом. Једноставно, нико им не брани да се тиме баве, а у тим агенцијама, како додаје, постоје часни људи којима је врло тешко да раде у условима безакоња.

С. Бакрачевић

Б. Баковић

-----------------------------------------------------------

Дачић: Немамо информације о припреми атентата

Министар унутрашњих послова Србије Ивица Дачић рекао је да, према информацијама досадашњег оперативног рада полиције, не постоје најаве које би угрозиле безбедност санџачког муфтије Муамера Зукорлића. „Уколико постоје било какве најаве за угрожавање безбедности муфтије Зукорлића, они који то чине биће ухапшени. До сада нисам информисан да је било таквих сазнања из било којег оперативног рада полиције”, рекао је Дачић новинарима у Београду.

Он је казао да је јуче добио писмо од представника Исламске заједнице у Србији где се указује да се припрема атентат на Зукорлића.

Дачић је истакао да је писмо прослеђено Управи криминалистичке полиције и да за сада нема информацију о припреми атентата на који је муфтија указао.

Бета