Среда, 24.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Суђење члановима "стечајне мафије"

Суђење члановима "стечајне мафије"
Аутор Ј. Прокопљевић

Чланови организоване криминалне групе, у јавности познатије као "стечајна мафија", њих тридесет двоје, сешће у понедељак 22. јануара на оптуженичку клупу највеће суднице Специјалног суда у Београду. Уколико се стекну сви услови за отварање главног претреса, суђење ће почети читањем до сада најобимније оптужнице у нашем правосуђу, која је написана на 181 страници.

Процес ће бити отворен за јавност, а судским већем председаваће Душан Војновић. Оптужницу ће заступати заменик специјалног тужиоца за организовани криминал Бранислав Живковић.

Од 35 оптужених, у притвору је 14 особа, са слободе се брани њих 18, док је троје у бекству. Према наводима јавне тужбе, ова организована криминална група у укупно 105 кривичних дела нанела је штету од око 50 милиона евра повериоцима предузећа "Рад", "Це маркет", "Комел" и "Инвест завод".

Радуловић у бекству

Као организатори криминалне групе у овом документу означени су Горан Кљајевић, бивши председник Трговинског суда у Београду, адвокат Немања Јоловић, Секула Пјевчевић, директор Кредитно-експортне банке, и одбегли Слободан Радуловић, бивши директор "Це-маркета". Делинка Ђурђевић, судија Трговинског суда, Милинко Брашњовић, директор "Еко продукта" и Јелица Живковић, директор Поштанске штедионице, наведени су као чланови криминалне групе.

Кљајевићу се на терет ставља пет кривичних дела злоупотребе службеног положаја и једно такозвано продужено кривично дело злоупотребе службеног положаја. Оптужен је и за кршење закона од стране судије као и за продужено кривично дело примања мита.

Јоловић, Пјевчевић, Радуловић, Брашњовић и адвокат Јасмина Којић-Павловић терете се за продужено кривично дело давања мита.

Поред њих оптужени су и: Дејан Ивезић, Невена Петровић-Гулевски, Александар Кузмански, Милан Несторовић, Ђорђе Колашинац, Мирјана Пешић, Оливера Славковић, Милан Ракочевић, Љиљана Вујошевић, Милорад Максимовић, Љубиша Вуковић, Вучеља Бајић, Милисав Филиповић, Србољуб Спасић, Младен Стојчић, Слободан Радосављевић, Бошко Секулић, Миодраг Петровић, Светлана Пантовић-Брашњовић, Миљко Живојиновић, Зоран Јовановић, Дејан Савовић, Драгица Кнежевић, Мирослав Деспотовић, Радисав Јоцовић, Миливоје Марковић и Љубиша Митић.

Њима се приписују злоупотребе службеног положаја у помагању или подстрекавању, примање мита, подстрекавање судија на кршење закона и одавање службене тајне. Специјално тужилаштво тврди да је "стечајна мафија" формирана почетком 2003. године и да је "пословала" до 12. априла прошле године када је полиција почела да хапси и притвара организаторе и њене чланове. Организовању "стечајне мафије", према наводима оптужнице, претходила су успостављања блиских пријатељских и кумовских веза између организатора и чланова криминалне групе.

Ова група је, према оптужници, "планирала и обављала делатност у међународним размерама". Задаци и улоге су унапред утврђивани. Користили су "привредне и пословне структуре и утицај на судску власт" да би бројним кривичним делима стекли незакониту новчану добит и поделили је између себе.

Пљачка друштвених предузећа

У детаљном описивању кривичног дела злочиначко удруживање у оптужници се наводи да је Кљајевић као организатор групе користио своју функцију председника Трговинског суда у Београду да "доноси незаконита решења" и да утиче на судију овог суда Делинку Ђурђевић да незаконито поступа. Ђурђевићева је, подсетимо, била председник стечајног већа у стечајним поступцима предузећа "Беко", Грађевинског предузећа "Рад", "Инекс интерекспорт", "Комел", "Инвест завод", "Београдски есконтни центар"...

Циљ "стечајне мафије" је према оптужници био да имовину одређених друштвених предузећа, која су у стечајном поступку пред Трговинским судом у Београду, по багателној цени купе приватна предузећа у којима су стварни или фиктивни власници били чланови организоване криминалне групе. У овом документу је наведено и то да су се чланови такозване стечајне мафије бавили и орочавањем стечајних депозита код банака по неповољним каматним стопама, да би од истих банака кредите по знатно повољним условима добила предузећа која су била под контролом организатора и чланова стечајне мафије.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.