Ужаси рата на Гојиним графикама

Живописне али потресне графике Франсиска де Гоје, обједињене под именом „Ужаси рата и ратна фотографија” које ће од сутра у 19 сати у галерији Института Сервантес (у сарадњи са Академијом Сан Фернандо) бити пред београдском публиком, нису случајно баш ове године у нашој земљи.

Поставка намерно коинцидира са прославом 50. годишњице Нобелове награде за књижевност Иви Андрићу. Јер, наш једини нобеловац био је велики проучавалац и љубитељ Гојиног сликарства. Поред тога, ова 82 рада специфична су и зато што великог шпанског уметника представљају из једног посебног угла – као претечу фоторепортера, као човека који је својим графикама непристрасно бележио ужасе ратних разарања.

У стилу Вилијама Хауарда Расела (1820-1907), једног од првих ратних дописника модерног доба, новинара лондонског „Тајмса”, који је истинито извештавао о Кримском рату, због чега је у својој земљи проглашен издајником, Гоја представља шпански рат против Наполеонових трупа (1808–1814) онаквим какав он јесте – ужасан. Како је то у каталогу који прати дела написао Енрик Гонзалес: „Не можемо гледати његове Ужасе а да не осетимо један благи стид пред сопственом људском природом. То је ефекат, непријатан, али здрав, који има истина. А истина никада никога не издаје.”

Наслови дела сами говоре: „Са разумом или без њега”, „Сакупљени мртваци”, „Дивља звер”, „Против општег добра”... Истовремено, ове графике „ванвременски су мировни дискурс”, оцењује кустос Хуан Бордес.

– Његова осуда је непристрасна, наизменично критикује суровост обе зараћене стране. Језиком брзе фото-вести. Ове слике понашају се као ударци протеста по столу графичара и директно се преносе на нашу свест. Гојино представљање рата далеко је од херојских идеја и има мало претходника у историји уметности. Међутим, он је своју генијалност посветио циљу који није нашао одјека у друштву његовог времена. Зато је циљ изложбе, између осталих, да продужи Гојину критику до данашњих дана – каже Бордес.

Прве плоче за графике Гоја је урадио 1810. а последње 1820. године. Могу се разврстати у три целине: прву где су урађене слике аутентичних догађаја, другу која говори о ужасима рата и његовим социјалним последицама и трећу која се бави политичким последицама деструкције.