Једанаест спорних зграда

И даље се не назире тренутак када ће бити стављена тачка на преговоре о подели имовине између држава наследница бивше Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Ни на тринаестом састанку Мешовитог комитета за расподелу дипломатско-конзуларне имовине бивше СФРЈ, који је одржан у Скопљу пре неколико дана, тачније 15. и 16. јануара, није, није направљен велики корак напред ка коначној подели преосталог наслеђа некадашње заједничке државе. Према саопштењу Министарства спољних послова Србије, разматрана су питања у вези са примопредајом објеката расподељених на претходном заседању овог комитета, одржаном у децембру прошле године, у Загребу.

На предлог Србије – како је пренето из овдашњег МИП-а – скопски састанак је, заправо, имао радни карактер, а искоришћен је, и "за неформалне билатералне разговоре са појединим државама сукцесорима СФРЈ у циљу усаглашавања интереса, односно разрешења и окончања расподеле преосталих непокретности у региону ОЕЦД" (у Европи, Северној и средњој Америци и Аустралији).

Такође, позвани су и експерти за уметничка дела да окончају посао око утврђивања стања и вредности уметничких дела у објектима који су предмет расподеле.

Новинске агенције су, међутим, пренеле да састанак Мешовитог комитета није успео. Тако је Бетин извор из Скопља навео да договор није постигнут, јер ниједна од држава наследница није заинтересована за неко од преосталих дипломатско-конзуларних представништава.

На претходном састанку Мешовитог комитета, одржаном у Загребу, за који се, заиста, може рећи да је био изузетно успешан, представници држава сукцесора постигли су, иначе, договор о подели 44 од укупно 67 објеката у земљама Европе, Северне Америке и у Аустралији.

Србија је тада добила 21 објекат и то: амбасаде у Хелсинкију, Прагу, Софији, Риму, Будимпешти, Мексику, затим амбасаду и резиденцију у Атини, резиденције у Канбери, Лондону, Лисабону, Отави, Вашингтону, Анкари, као и зграде генералних конзулата у Сиднеју и Солуну, два стана у Трсту, кућу у Анкари, плац у Истанбулу, конзуларно одељење у Будимпешти и војну мисију у Берлину.

Хрватској су припале амбасаде у Бечу, Хагу и Лисабону, резиденције у Хелсинкију, Мадриду, Стокхолму и Ослу, генерални конзулат у Торонту, као и два стана у Трсту. Босни и Херцеговини, сукцесијом су припале амбасаде у Анкари, Мадриду, Отави и Ослу, резиденције у Будимпешти и Бечу, једна кућа у Вашингтону и стан у Милану. Словенија је добила резиденцију у Риму и зграде генералних конзулата у Целовцу и Милану, а Републици Македонији амбасада у Канбери, део ДКП-а у Атини (конзуларно одељење), генерални конзулат у Цириху и један стан у Риму.

У ранијим фазама преговора расподељено је пет објеката и то: амбасада у Лондону (припала БиХ), амбасада у Паризу (Хрватска), генерални конзулат у Паризу (Македонија), амбасада у Вашингтону (Словенија) и резиденција у Паризу (Србија).

С обзиром на то да је за пет дипломатско-конзуларних представништава у поседу бивше СФРЈ договор постигнут раније, преостало је, дакле, 18 објеката.

У току ранијих преговора предвиђено је да седам, од 18 објеката буде изложено продаји и да средства добијена од тога буду међусобно расподељена. Реч је о зградама у: Њујорку (седиште мисије при УН и резиденција), Токиjу (амбасада/резиденција), Велингтону (амбасада и резиденција), Бону (амбасада) и Берну (амбасада/резиденција). Продаја ових објеката, којој би требало да се приступи у договору са Министаровом финансија Србије, требало би да уследи тек након коначне расподеле свих објеката утврђених Споразумом о сукцесији.

На столу представника пет земаља сукцесора тренутно се, значи, налази списак са 11 објеката у региону ОЕЦД, о чијој подели земље наследнице још нису постигле договор. Спорни објекти су: Канбера (земљиште), Копенхаген (амбасада), Рим (стан), Трст (стан), Варшава (амбасада), Варшава (резиденција), Варшава (кућа), Брисел (амбасада), Франкфурт (генерални конзулат), Стокхолм (амбасада) и Женева (седиште мисије).

С обзиром на то да је, пре неколико дана договорено да следећи састанак буде одржан већ 15. и 16. марта у Љубљани, логична је претпоставка да ће тај списак, на овај или онај начин, бити тема и наредног сусрета.

--------------------------------------------------------------------------

Са Црном Гором- касније

Прави процес преговора о подели дипломатске имовине бивше СФРЈ, процењене на око 260 милиона долара, започет је, формално, половином 2001. године. Споразум о питањима сукцесије бивше СФРЈ, који је закључен у Бечу 29. јуна 2001. године, ступио је, међутим, на снагу са приличним закашњењем – тек 2. јуна 2004.

На основу анекса Б Споразума о сукцесији СФРЈ, тадашњој СР Југославији је утврђено право на 39,5 одсто имовине. Према истом документу, Хрватска има право на 23,5 одсто, Босна и Херцеговина на 15, Словенија на 14 и Македонија на осам одсто. Као знак добре воље, још у Бечу, 2001. године, договорено је, подсетимо,  да се подели првих пет амбасада.

Будући да је Србија сукцесор државне заједнице Србија и Црна Гора, која је била један од потписника бечког документа, Србија сада и учествује у разговорима о подели дипломатско-конзуларне имовине бивше СФРЈ.  Накнадно, у директним разговорима својих представника, Србија и Црна Гора утврдиће који ће објекти припасти Црној Гори.