Снег „обрао” пластенике у Великом Селу

„Примили бисмо вас у месној заједници, али нема у њој ништа”, показује екипи „Политике” Радивоје Јовановић, мештанин Великог Села, свеже окречену зграду у центру овог палилулског насеља. Споља нова, изнутра празна, још чека на усељење. До тада, житељи се окупљају у оближњој пољопривредној апотеци. За пестицидима и препаратима на тамошњим рафовима нема потребе – главна брига последњих недеља је снег који је широм атара нанео штету пластеницима с поврћем.

– У селу има готово 400 кућа, а нема оне којој у дворишту није бар један пластеник урнисан – каже Јовановић, ступајући у апотеку – седиште кризног штаба за насталу ванредну ситуацију.

Највећа опасност тек предстоји: топљење снежног покривача изазваће поплаве са којима се, каже Јовановић, житељи овог подунавског места боре четири деценије, од како је 1972. изграђена ХЕ „Ђердап”.

Сценарио је увек исти. Најпре снег поломи пластенике, а затим његово топљење подигне ниво Дунава, који се излије и доврши „посао”.

Зато је актуелна, „снежна” фаза тек прво полувреме недаћа које сваке зиме захватају Велико Село – насеље које је, уз оближње Сланце и Вишњицу, деценијама снабдевало Београд парадајзом, краставцем, шаргарепом, зеленом салатом, купусом... Биће да се Београд овом подунавском повртарском „троуглу” баш и није одужио.

– Ових 800 хектара, колико запрема Великоселски рит, по плодности је земља прве класе, а у рукама мештана који имају вишедеценијско искуство у пољопривреди и више од тога. Нема смисла да то пропада – каже Јовановић.

Да би предухитрили недаће, многи од око 1.700 житеља благовремено су, са првим пахуљама, прионули на чишћење пластеника и њихове околине од белог покривача. У супротном, као што је у неким деловима села и био случај, снег би затрпао „најлонске фабрике поврћа”. А онда, зна се: следи пуцање најлона и кривљење конструкције под притиском снежног баласта. Будући да су то углавном импровизоване, а не атестиране пластичне куполе, није их могуће „подупрети” полисом осигурања.

А кад је већ озбиљније завејало, стигле су и нове недаће. Требало је и по четири-пет пута дневно латити се лопате и уклањати оно што у међувремену напада. И то под условом да до пластеника, разбацаних по читавом атару, не воде узане стазе, тешко проходне и када је тло суво.

– Комшија је почео да чисти пролаз између два подужа пластеника. Очистио до средине. Када се окренуо, имао је шта да види – снег, који није престајао да пада, затрпао је пут који је просекаолопатом. Пошто је био заробљен, пробио је фолију на пластенику и кроз њега се вратио на чистину – сведочи мештанин Драган Марјановић који је, како каже, само захваљујући даноноћном чишћењу знатно умањио штету. Само два пластеника су му страдала.

– Ишло се на њиву два пута дневно са лопатом. Да није било тако, 80 одсто пластеника на моја два хектара било би полупано. Ма, мука жива, људи јесенас дадоше последње паре да засеју, а сад им се ово деси... Од ког новца да обнове пластенике – поставља Марјановић питање. Реторско.

Просечан пластеник, наставља он, дужине тридесетак метара, кошта најмање 300 евра. А као што су житељисада препуштени себи, биће и кад крену бујице: сами ће вадити џакове из ормара, пунити их песком, довлачити на обалу набујале реке и правити насипе. Да иронија буде већа – сваке године плаћају таксу за одводњавање.

А снег се убрзано топи...

----------------------------------------------

Страдали и Сланци

Снег је нанео штету и у пластеницима у Сланцима. Тако је на имању пољопривредника Душана Јевтића знатна оштећења претрпео најсавременији пластеник површине 20 ари, који му је суфинансирао град Београд на конкурсу „Зелени прстен”. Шездесетдвогодишњи Јевтић, који је три пута проглашаван за рекордера по производњи у конкуренцији престоничких индивидуалнихпољопривредних произвођача, процењује штету на неколико хиљада евра.