Дијалог са Приштином у сенци кандидатуре

Дијалог Београда и Приштине је вођен у сенци дипломатских активности које се односе на кандидатуру Србије, а и у Приштини за евентуалне уступке очекују напредак ка европским интеграцијама.

О могућностима да Србија добије статус кандидата за чланство у ЕУ председник Србије Борис Тадић је разговарао са шефицом дипломатије ЕУ Кетрин Ештон, а то је била главна тема и билатералних дипломатских контаката.

Пошто је Тадић у среду саопштио да није оптимиста поводом кандидатуре, због нереалних захтева Приштине и застоја у бриселском дијалогу, данас је о тим двема повезаним темама телефоном разговарао са Ештоновом. Из председниковог кабинета није саопштено ко је иницирао разговор нити да ли је пронађено неко решење, али је наведено да је чврст став Србије да је Резолуција 1244 УН незаобилазан фактор у регионалном представљању Косова.

Разговор је уследио пошто су Ештоновој француски, аустријски и италијански министар спољних послова Ален Жипе, Михаел Шпинделегер и Ђулио Терци упутили писмо у коме су позвали да се Србији додели статус кандидата пошто је испунила све услове које јој је испоставио Европски савет у закључцима 9. децембра.

Европски дипломата Мирослав Лајчак није хтео да се изјашњава поводом питања кандидатуре, али је изразио уверење да Немачка „сигурно не блокира Србију”.

„Нећу моћи да вам пренесем поруку коју чекате. Прерано је за то да се зна шта ће рећи Европски савет о Србији, јер се још много тога дешава у Београду, на Косову и пре свега у Бриселу”, рекао је Лајчак на конференцији „Србија и ЕУ – крај почетка” у Београду.

Лајчак је нагласио да су сви услови за стицање статуса кандидата испуњени, али је скренуо пажњу да би „било много боље и да је више пута речено да не треба остављати ствари за последњи тренутак, јер то ствара додатно оптерећење и нервозу за све”.

Без обзира на бројне дипломатске контакте и узаврелу атмосферу, бивши амбасадор у Паризу Предраг Симић сматра да Србија евентуалним добијањем „неће добити много у конкретном смислу, али ће много изгубити ако статус кандидата изостане” и да би недобијање тог статуса, и у економском и у политичком смислу, био лош сигнал за цео Балкан.

„Највећи аргумент који говори у прилог да ћемо добити кандидатуру је да су све остале опције много горе и за нас и за остале у региону. Приштина ово доживљава као ’сад или никад’. Другим речима, или ће сад или никад успети да притисне Србију, практично блокирајући њену кандидатуру, и да извуче најповољније – ако не признање, онда фусноту под којом ће Косово наступати на регионалним скуповима”, рекао је Симић.

Док се вишесатни дијалог у Бриселу одвијао иза затворених врата, косовски премијер Хашим Тачи је најавио да ће у споразуму, у чије је постизање био уверен, бити наведена и декларација о независности Косова, „чиме ће Србија у суштини признати независност”.

Поводом чињенице да ће у фусноти, на предлог Србије, бити наведена и Резолуција 1244, Тачи је рекао да је тај документ „био и остао мртав”. „Новим договором, који ће бити постигнут у Бриселу, Србија ће признати независност Косова. Она прихвата декларацију о независности Косова, док је Резолуција 1244 била и остаје мртва”, казао је Тачи јуче у интервјуу за дневни лист „Експрес”.

Шеф преговарачког тима Борислав Стефановић је уочи наставка разговора рекао да ће се Србија борити до краја да нађе решење у оквиру Резолуције 1244, Устава и националних интереса.

Он се пожалио да је Приштина у разговорима у среду била врло ригидна и негативна. „Они су постављали неприхватљиве захтеве који обесмишљавају све оно о чему смо се до сада договорили”, истакао је Стефановић

Разјашњавајући позицију Београда, Стефановић је рекао да је суштина тог става да Приштина мора бити представљена на асиметричан начин, а да суштину те асиметрије обезбеђује Резолуција 1244.

„Ми смо спремни да уз Резолуцију 1244 укључимо још један важан међународни документ – мишљење Међународног суда. Сада је на Приштини и представницима међународне заједнице да не дозволе да било ко држи европске интеграције целог западног Балкана као таоце”, поручио је он.

Стефановић није у Бриселу желео да говори о кандидатури образложивши да је о томе незахвално говорити, али је нагласио да се „нисмо приближили статусу кандидата”.

Иако никакав напредак није био постигнут поводом регионалног представљања Косова, Стефановић је потврдио да је известан помак направљен у вези са другим темама, као што су спровођење ранијих договора о интегрисаном управљању прелазима, матичним књигама и слободи кретања.

Шефица приштинске делегације Едита Тахири није се током дводневних разговора обраћала новинарима, што се сматра неуобичајеним у односу на досадашњу праксу.