Ово је Србија!

Иако моје памћење можда и није најбоље на свету, мислим да ипак могу да запамтим где се налазим, барем у већини случајева.

По неколико пута у току месеца, недеље, дана, а некада чак и сата изненадим се када ми људи овде кажу: „Ово је Србија”, као аргумент или као чињеницу. Када се питам зашто ми је толико нејасан распоред вожње градских аутобуса, зашто ми је за сваки формални поступак потребно милијарду потписаних и печатираних папира, добијам одговор: „Ово је Србија!” Где је конобар са мојим кусуром? Ово је Србија! Зашто се сви путеви поправљају за време највећих гужви? Ово је Србија!

Аха, онда је у реду.

Пошто сам странац, претпостављам да је нормално да ме људи подсећају где се налазим сваки пут када се нешто збуњујуће догоди. Очигледно да ја то једноставно не разумем. Очигледно да су ствари у Србији много другачије него било где другде. Очигледно je да морам да ћутим и прогутам кнедлу када ми кажу – Ово је Србија, јер то значи да шта год да се дешава ја нећу моћи да разумем.

Разуман човек би се можда сложио са овом констатацијом да се налазимо на ванземаљској планети негде далеко у галаксији андромедије. Када би ми неко рекао, на таквом месту, где ниједна људска нога никада није крочила: „Ово је андромедија”, ја бих само климнуо главом и то прихватио. Али што се тиче већине антрополога, Србију, као и већину земаља, настањују људи. Могуће је да сам ја само наиван када верујем у то. Ипак, ово је Србија.

Међутим, када ствари крену наопако, објашњење које ми (а под ,,ми” мислим: странци у овој земљи) добијамо, не заснива се на разумевању културе или вредности или неких заступљених норми. Уместо тога добијемо само: „Ово је Србија”, што би требало све да нам разјасни. Тим одговором би требало да будемо задовољни, јер одређена понашања или обичаји су једноставно необјашњиви на било који други начин.

Ово ме тера да се запитам да ли и међу Cрбима овакав одговор може да буде довољан за објашњавање необјашњивог. Можда се само погледају и помисле: „Хвала богу што нема сада неких странаца којима мора да се објашњава шта значи ’Ово је Србија’, иако никада неће моћи то да схвате”.

Не волим нерешиве мистерије. Ако сам приморан да се помирим са чињеницом да никакве речи, илустрације или пантомиме не могу да ми објасне нешто, томе ћу се противити са осмехом. Углавном се фраза: „Ово je Србија” употребљава за лоше ситуације или неке проблеме. На пример, одлазим да обновим држављанство и сазнајем да ми фали битан папир који ми нико није споменуо. „Ово је Србија”, рекли би тоном који говори да је требало да знам да ће се нешто неочекивано и нелогично догодити.

Сматрам да је: „Ово је Србија” сасвим довољан одговор на питање: ,,Која је ово земља?”, док тај исти одговор ипак није довољан у неким необјашњивим ситуацијама. Поред свега тога, то није аргумент који ја као странац могу да искористим у своју корист. Једном када ме је зауставио полицајац и када ме је питао колико мислим да сам брзо возио ауто, одговор: „Ово је Србија” ме није спасао казне.

Могуће да је ово нека магична фраза на коју се никакви закони било физике било људске филозофије не могу применити. Можда би требало да направим неко истраживање о разликама између Србије и других земаља, али плашим се да ће ме то довести само до једног закључка:

Ово је Србија!

Американац у Београду