Ovo je Srbija!

Iako moje pamćenje možda i nije najbolje na svetu, mislim da ipak mogu da zapamtim gde se nalazim, barem u većini slučajeva.

Po nekoliko puta u toku meseca, nedelje, dana, a nekada čak i sata iznenadim se kada mi ljudi ovde kažu: „Ovo je Srbija”, kao argument ili kao činjenicu. Kada se pitam zašto mi je toliko nejasan raspored vožnje gradskih autobusa, zašto mi je za svaki formalni postupak potrebno milijardu potpisanih i pečatiranih papira, dobijam odgovor: „Ovo je Srbija!” Gde je konobar sa mojim kusurom? Ovo je Srbija! Zašto se svi putevi popravljaju za vreme najvećih gužvi? Ovo je Srbija!

Aha, onda je u redu.

Pošto sam stranac, pretpostavljam da je normalno da me ljudi podsećaju gde se nalazim svaki put kada se nešto zbunjujuće dogodi. Očigledno da ja to jednostavno ne razumem. Očigledno da su stvari u Srbiji mnogo drugačije nego bilo gde drugde. Očigledno je da moram da ćutim i progutam knedlu kada mi kažu – Ovo je Srbija, jer to znači da šta god da se dešava ja neću moći da razumem.

Razuman čovek bi se možda složio sa ovom konstatacijom da se nalazimo na vanzemaljskoj planeti negde daleko u galaksiji andromedije. Kada bi mi neko rekao, na takvom mestu, gde nijedna ljudska noga nikada nije kročila: „Ovo je andromedija”, ja bih samo klimnuo glavom i to prihvatio. Ali što se tiče većine antropologa, Srbiju, kao i većinu zemalja, nastanjuju ljudi. Moguće je da sam ja samo naivan kada verujem u to. Ipak, ovo je Srbija.

Međutim, kada stvari krenu naopako, objašnjenje koje mi (a pod ,,mi” mislim: stranci u ovoj zemlji) dobijamo, ne zasniva se na razumevanju kulture ili vrednosti ili nekih zastupljenih normi. Umesto toga dobijemo samo: „Ovo je Srbija”, što bi trebalo sve da nam razjasni. Tim odgovorom bi trebalo da budemo zadovoljni, jer određena ponašanja ili običaji su jednostavno neobjašnjivi na bilo koji drugi način.

Ovo me tera da se zapitam da li i među Crbima ovakav odgovor može da bude dovoljan za objašnjavanje neobjašnjivog. Možda se samo pogledaju i pomisle: „Hvala bogu što nema sada nekih stranaca kojima mora da se objašnjava šta znači ’Ovo je Srbija’, iako nikada neće moći to da shvate”.

Ne volim nerešive misterije. Ako sam primoran da se pomirim sa činjenicom da nikakve reči, ilustracije ili pantomime ne mogu da mi objasne nešto, tome ću se protiviti sa osmehom. Uglavnom se fraza: „Ovo je Srbija” upotrebljava za loše situacije ili neke probleme. Na primer, odlazim da obnovim državljanstvo i saznajem da mi fali bitan papir koji mi niko nije spomenuo. „Ovo je Srbija”, rekli bi tonom koji govori da je trebalo da znam da će se nešto neočekivano i nelogično dogoditi.

Smatram da je: „Ovo je Srbija” sasvim dovoljan odgovor na pitanje: ,,Koja je ovo zemlja?”, dok taj isti odgovor ipak nije dovoljan u nekim neobjašnjivim situacijama. Pored svega toga, to nije argument koji ja kao stranac mogu da iskoristim u svoju korist. Jednom kada me je zaustavio policajac i kada me je pitao koliko mislim da sam brzo vozio auto, odgovor: „Ovo je Srbija” me nije spasao kazne.

Moguće da je ovo neka magična fraza na koju se nikakvi zakoni bilo fizike bilo ljudske filozofije ne mogu primeniti. Možda bi trebalo da napravim neko istraživanje o razlikama između Srbije i drugih zemalja, ali plašim se da će me to dovesti samo do jednog zaključka:

Ovo je Srbija!

Amerikanac u Beogradu