Величина и број општина – вечнo спорна тема

У Републици Србији је 150 општина, 23 града и град Београд. Територија и седиште јединице локалне самоуправе одређује се законом о територијалној организацији из 2007. године. Важећи закон о локалној самоуправи, донет исте године, предвиђа да оснивању, укидању и промени територије јединице локалне самоуправе обавезно претходи саветодавни референдум.

Законом о територијалној организацији прецизно је дефинисано како се покреће иницијатива за оснивање, спајање и укидање општина и промена њихове територије. Поступак покреће локална скупштина или десет одсто бирача са пребивалиштем на територији општине на коју се промена односи. Ова иницијатива мора да садржи и анализу о економским, просторним, демографским и другим показатељима ефеката предложене промене.

Тиме се, свакако, не дира у уставно право овлашћених предлагача (народног посланика, скупштине аутономне покрајине, 30.000 бирача) да и без ове иницијативе предложе промену територијалне организације.

Ако влада оцени да је предложена промена законита и оправдана, доставиће Народној скупштини предлог за расписивање саветодавног референдума. Народна скупштина расписује референдум на коме се грађани са територије општине на коју се промена односи изјашњавају „за” или „против”. Приликом утврђивања предлога закона којим се оснива, укида или мења територија општине, влада води рачуна о резултатима спроведеног референдума.

Један од услова за образовање општине је да она има најмање 10.000 становника. Општине које су образоване пре важећег закона о територијалној организацији могу имати и мање од 10.000 становника. Изузетно, када за то постоје посебни економски, географски, историјски разлози, може се основати нова општина и са мање од 10.000 становника. Та општина треба да чини природну, географску целину, да је економски повезан простор…

Величина и број општина је годинама тема спорења. Једни сматрају да у Србији мора постојати много више општина него што их је сада. Самим тим, оне би имале и мањи број становника. Ипак, овде се губи из вида чињеница да су Уставом Србије предвиђене веома обимне и сложене надлежности локалних самоуправа, што у случају уситњавања општина може да доведе у питање могућност локалних самоуправа да на њих одговоре. То нам потврђују и примери из неких суседних земаља, где мале локалне самоуправе нису биле у стању да квалитетно обављају своје функције.

Има локалних самоуправа, формираних далеко пре важећег закона, које имају и мање од 10.000 становника (Црна Трава, Трговиште), чије је законско постојање оправдано због географских и историјских разлога, територијалне разуђености, старосне структуре становништва и економских прилика. Oне су први ниво у решавању основних интереса њених грађана. То је право локалне самоуправе.

Напомињем да нове јединице локалне самоуправе на територији Србије нису формиране скоро две деценије. Говорило се о таквим иницијативама у појединим локалним самоуправама, али оне досад нису доспеле до своје реализације.

Важно је такође разликовати градску општину и општину. Градска општина није јединица локалне самоуправе.Није исто формирање градске општине и општине. Градска општина се образује статутом града и одређују јој се послови из надлежности града које врши градска општина. Она се образује ради ефикаснијег и економичнијег обављања одређених надлежности. Статутом града могу се образовати две или више градских општина. Али образовање градских општина на територији града није обавезно.

Град је, по закону о локалној самоуправи, јединица локалне самоуправе која је економски, административни, географски и културни центар ширег подручја и има више од 100.000 становника. Изузетно, када постоје посебни разлози, може се утврдити да је град и територијална јединица која има и мање од 100.000 становника.

Питање формирања нових општина често се актуелизује некако баш пред изборе. Заговорници идеје о формирању нових општина као аргумент потежу процес децентрализације. Важећим законима из области локалне самоуправе, чији је аутор наше министарство, створени су добри услови да се формирањем градских општина изврши развлашћење градова. За сада је тек мали број градова ово право искористио. У једном периоду било је много најава за формирање градских општина. Све у свему, локална власт је та која цени оправданост захтева и преузима одговорност, али и последице својих одлука. То и јесте суштина децентрализације.

*Посебан саветник министра за људска и мањинска права, државну управу и локалну самоуправу