Вратила се Исинбајева

Десет хиљада гледалаца у „Ериксон Глоуб арени” у Стокхолму није напустило своја места, иако је митинг „ХЛ Галан” практично већ био завршене и иако је већ прошло 22 часа, јер остала је још једна дисциплина, тачније само један такмичар. Али, не ма који.

Јелена Исинбајева стајала је на залетишту, летвица је била на 5,01 м, на висини новог светског рекорда...

Таква слика није виђена пуне три године и осам дана приде, од кад је најбоља скакачица мотком у историји ове дисциплине, 27. пут поставила светски рекорд. У дворани у Доњецку прескочила је 5,00 метара (6 сантиметара мање од њеног рекорда на отвореном), а од тријумфа на Олимпијским играма у Пекингу 2008. поражена је на свим великим шампионатима.

На Светском првенству у Берлину 2009. није успела да прескочи почетну висину, на шампионату света у дворани у Дохи 2010. била је тек четврта са безначајних 4,60 м, а летос на Светском првенству у Даегуу тек шеста са 4,65 метара. У међувремену узела је годину дана одмора, била амбасадор Олимпијских игара младих и бавила се хуманитарним радом. Пропустила је Европско првенство у Барселони 2010, последњу Златну и прву Дијамантску лигу...

Али марта прошле године вратила се старом тренеру. Напустила је Виталија Петрова и вратила се првом тренеру Јевгенију Трофимову, који јој је у родном Волгограду у 15. години показао прве тајне скока с мотком и с којим је 19 пута поправљала границе светског рекорда, укључујући и два прва „лета” преко границе снова од пет метара (стокхолмски рекорд био им је двадесети ). Али снови тада 23-годишње атлетичарке Јелене Гаџијевне Исинбајеве (отац Табасаран, мајка Рускиња) били су много смелији, амбиције много веће, па је крајем 2005. године у којој је чак 10 пута поправљала светске рекорде у дворани и на отвореном одлучила на напусти Трофимова! Рачунала је да ће уз помоћ Виталија Петрова, бившег тренера Сергеја Бубке, узлетети још више. За пет година напредовала је, међутим, само пет сантиметара (од 5,01 до 5,06), а онда је на Светском првенству у Берлину доживела шок.

Шокирана је и била и атлетска јавност. Краљица скока с мотком није прескочила почетну висину у финалу, висину коју је сама одабрала.

„Ја сам само обична девојка” биле су последње речи одбране пред руским новинарима који су покушавали да одмах после такмичења утврде зашто је побеђена непобедива Јелена...

Већ пораз на у дворани у Дохи примљен је с много мање неверице, а летошњи у Даегуу готово да никог није ни зачудио, не само зато што се Исинбајева тек враћала такмичењима после привременог самоизгнанства, већ и зато што је преовладало мишљење да је њена каријера на Олимпијском стадиону у Берлину неповратно кренула силазном путањом.

Сада је, међутим, јасно да је Јелена Исинбајева је апсолутни фаворит за тријумф на предстојећем Светском првенству у дворани у Истанбулу и, наравно, на Олимпијским играма у Лондону, на којима скакати за трећу узастопну титулу. Само она може преко границе од пет метара, а њена прва пратиља заостаје у овом тренутку 23 сантиметра.

До Олимпијских игара то може да буде и више.

На питање извештача у Стокхолму да ли спремна и за веће висине Исинбајева је одговорила:

„Да, наравно, јер иако је 5,01 јако лепа висина мени на залетишту није изгледала тако. Вечерас ми је изгледала много ниже него обично”...

Ж. Б.