Vratila se Isinbajeva

Deset hiljada gledalaca u „Erikson Gloub areni” u Stokholmu nije napustilo svoja mesta, iako je miting „HL Galan” praktično već bio završene i iako je već prošlo 22 časa, jer ostala je još jedna disciplina, tačnije samo jedan takmičar. Ali, ne ma koji.

Jelena Isinbajeva stajala je na zaletištu, letvica je bila na 5,01 m, na visini novog svetskog rekorda...

Takva slika nije viđena pune tri godine i osam dana pride, od kad je najbolja skakačica motkom u istoriji ove discipline, 27. put postavila svetski rekord. U dvorani u Donjecku preskočila je 5,00 metara (6 santimetara manje od njenog rekorda na otvorenom), a od trijumfa na Olimpijskim igrama u Pekingu 2008. poražena je na svim velikim šampionatima.

Na Svetskom prvenstvu u Berlinu 2009. nije uspela da preskoči početnu visinu, na šampionatu sveta u dvorani u Dohi 2010. bila je tek četvrta sa beznačajnih 4,60 m, a letos na Svetskom prvenstvu u Daeguu tek šesta sa 4,65 metara. U međuvremenu uzela je godinu dana odmora, bila ambasador Olimpijskih igara mladih i bavila se humanitarnim radom. Propustila je Evropsko prvenstvo u Barseloni 2010, poslednju Zlatnu i prvu Dijamantsku ligu...

Ali marta prošle godine vratila se starom treneru. Napustila je Vitalija Petrova i vratila se prvom treneru Jevgeniju Trofimovu, koji joj je u rodnom Volgogradu u 15. godini pokazao prve tajne skoka s motkom i s kojim je 19 puta popravljala granice svetskog rekorda, uključujući i dva prva „leta” preko granice snova od pet metara (stokholmski rekord bio im je dvadeseti ). Ali snovi tada 23-godišnje atletičarke Jelene Gadžijevne Isinbajeve (otac Tabasaran, majka Ruskinja) bili su mnogo smeliji, ambicije mnogo veće, pa je krajem 2005. godine u kojoj je čak 10 puta popravljala svetske rekorde u dvorani i na otvorenom odlučila na napusti Trofimova! Računala je da će uz pomoć Vitalija Petrova, bivšeg trenera Sergeja Bubke, uzleteti još više. Za pet godina napredovala je, međutim, samo pet santimetara (od 5,01 do 5,06), a onda je na Svetskom prvenstvu u Berlinu doživela šok.

Šokirana je i bila i atletska javnost. Kraljica skoka s motkom nije preskočila početnu visinu u finalu, visinu koju je sama odabrala.

„Ja sam samo obična devojka” bile su poslednje reči odbrane pred ruskim novinarima koji su pokušavali da odmah posle takmičenja utvrde zašto je pobeđena nepobediva Jelena...

Već poraz na u dvorani u Dohi primljen je s mnogo manje neverice, a letošnji u Daeguu gotovo da nikog nije ni začudio, ne samo zato što se Isinbajeva tek vraćala takmičenjima posle privremenog samoizgnanstva, već i zato što je preovladalo mišljenje da je njena karijera na Olimpijskom stadionu u Berlinu nepovratno krenula silaznom putanjom.

Sada je, međutim, jasno da je Jelena Isinbajeva je apsolutni favorit za trijumf na predstojećem Svetskom prvenstvu u dvorani u Istanbulu i, naravno, na Olimpijskim igrama u Londonu, na kojima skakati za treću uzastopnu titulu. Samo ona može preko granice od pet metara, a njena prva pratilja zaostaje u ovom trenutku 23 santimetra.

Do Olimpijskih igara to može da bude i više.

Na pitanje izveštača u Stokholmu da li spremna i za veće visine Isinbajeva je odgovorila:

„Da, naravno, jer iako je 5,01 jako lepa visina meni na zaletištu nije izgledala tako. Večeras mi je izgledala mnogo niže nego obično”...

Ž. B.