Ожиљци на папиру

Сарајевски писац Горан Самарџић (1961), добитник награде Друштва књижевника БиХ за најбољу књигу године, један од аутора у ужем избору за награду "Јутарњег листа" и награду "Меша Селимовић", крајем прошле године био је гост Београда, града у којем је некада живео и који је описао у свом роману "Шумски дух" (београдски издавач је "Лагуна"). Самарџић је и један од најпродаванијих српских писаца у Хрватској, а постигао је успех и у Словенији.

– Роман "Шумски дух" писан је дуго, али се брзо чита. Иако тако може да изгледа, ипак није генерацијска књига. Питке је форме и лако долази до читалаца, ма којих да су година. Људи и иначе највише верују роману, што је неправедно, а за писца се сматра да је романом положио "велику матуру" – рекао је Самарџић на београдском представљању "Шумског духа".

Овај роман укратко би се могао описати као дводелна прича, приказ младости и одрастања главног јунака Косте, детета из мешовитог брака у Београду, и његовог отрежњења у ратном Сарајеву. Коста је део екипе "тврдих" београдских дечака који су "лаки" на тучу и ударац, оног дела омладине која је својим непомирљивим ставом и неприлагођеношћу на неки начин предвидела и најавила сукобе ширих размера деведесетих година. Пишући о рату у Сарајеву, Самарџић избегава морализирање, а директно говорећи о еротском, заобилази патетику.

Међутим, оно што овој књизи даје аутентичност јесте компликована, врло чулна и очајничка љубавна прича, исказана једноставним језиком који читаоца уме да погоди, зграби и обузме, а затим га пусти да осцилира између сопствених асоцијација. То је језик песника у прози или, једноставно, песника Горана Самарџића који је и назив свог романа заоденуо у, за тумачење примамљиву, поетску метафору.

На питање да ли и док пише поезију тежи да остави "ожиљке на папиру", Горан Самарџић одговорио нам је потврдно. "Добро сте приметили да је језик романа у суштини поетски, јер се састоји од сажетих пасуса који наликују кратким и заокруженим поетским целинама", рекао је Самарџић, који је на представљању књиге  прочитао неке њене делове.

У кратком разговору, Горан Самарџић указао је на аутобиографско порекло "Шумског духа", у којем јунак животна искуства претаче у литературу управо у граничним ситуацијама ратних околности.

– Тако јесте, тако пише у књизи – додао је Самарџић.

Горан Самарџић је до сада објавио поетску збирку "Лутке" ("Свјетлост", Сарајево, 1990), затим књигу поезије и прозе "Отказано због кише" ("Свјетлост", Сарајево, 1995), избор поезије и прозе "Између два писма" ("ABC", Љубљана, 1996), књигу прича "Сикамора" ("Босанска књига", Сарајево, 1997) и роман "Шумски дух" ("Профил", Загреб 2004). Власник је кафе-књижаре и CD шопа "Buybook" и уредник у истоименој издавачкој кући, а радио је и као уредник, новинар, и писао је за филм. У својој књижари често организује књижевне вечери, хвали босанску поетску сцену и сматра да се писци са простора бивше Југославије без неких посебних институционалних подстрека и сами спонтано друже.