Корупционашки танго на Дунаву

Аустрија се суочава са једним од највећих корупционашких скандала у својој историји. Афера „Телеком”, која је од почетка године предмет расправа у специјалној истражној комисији парламента – описана је као „први свеобухватни систем подмићивања политичара у Републици Аустрији”.

Према подацима којима располаже парламентарна комисија, „Телекомовов танго монета” надмашио је, по броју учесника и умешаности већине парламентарних странака, све корупционашке скандале политичара – од епохе царске скупштине, Рајхсрата, преко парламената Прве и Друге републике (Аустрија пре и после Другог светског рата).

У периоду који је под лупом истражитеља, од 2000. године до данас, на платном списку аустријског телекомуникационог концерна обрели су се бивши канцелари Алфред Гузенбауер и Волфганг Шисел, министри кључних ресора у три минула, али и у садашњем мандату, десетине савезних и покрајинских функционера.

Расправе су отворене за јавност. Водећи медији, штавише, преносе и саслушања кључних сведока – уживо. Замисао је да се актери афере дискредитују у очима бирача, с обзиром на то да постојећи закон не предвиђа санкционисање политичара за узимање мита уколико се истрагом не утврди да је осумњичени примањем мита условио свој рад.

Пракса дозвољеног подмићивања политичара документује се на примеру бившег вицеканцелара и министра саобраћаја Хуберта Горбаха. Функционер Савеза будућност Аустрије, коју је основао ултрадесничар Јерг Хајдер, добио је сто хиљада евра од „Телекома” као „награду” за успешне измене закона који је ишао на руку концерну.

Када је афера избила на видело, покренута је истрага у складу са законом о борби против корупције из 2008. године, донесеном по препоруци Брисела. Истражитељи су, међутим, морали да обуставе поступак. Измена закона из јануара 2009. године налаже да се мито ове врсте не санкционише – не може бити забрањено награђивање за постигнуте резултате, као што је дозвољено да се спортистима исплаћују премије за остварену победу.

Под утиском актуелне парламентарне истраге, странке владајуће коалиције социјалдемократа и народњака најавиле су измене спорног закона пре лета ове године. Нови закон би требало да постане ретроактиван. Ипак, то не значи да ће подмићени политичари бити осуђени, чак и ако буду позвани на одговорност.

Водећи стручњаци за тумачење и примену кривичног права у борби против корупције Хелмут Фухс и Герхард Данекер подсећају да оптужени имају право да се позову на одредбу о повољнијем закону. Пример ради, ако 2012. године нови закон политичарима забрани примање мита (као што је то било забрањено и у време подмићивања, 2006), оптужени може да се позове на ону од три законске верзије која њему највише одговара.

Спрега бирократије и демократије која, каже се, кумује аустријским законима који штите оне који их доносе, изазива међународне реакције. Уз критику, има примера где се закон цитира као „демократско достигнуће”. Како се може чути у Берлину, браниоци бившег председника Кристијана Вулфа, против кога се води званична истрага због примања мита, указали су немачком истражном судији да слична дела нису кажњива у другим државама, чланицама Савета Европе: у складу са одлуком СЕ о прилагођавању европских закона, не би се смели примењивати ни у Немачкој.

Примање мита, ипак, не би морало да се заврши без последица по подмићене. Шеф аустријског „Телекома” Ханес Аметсрајтер најавио је да ће његов концерн тражити повраћај двадесет милиона евра од корумпираних политичара. Толико им је, каже, према документацији исплаћено.

Наравно, мало ко у политичком Бечу прихвата овај податак као веродостојан – сумња се да је сума исплаћеног мита вишеструко већа. „Тешко је поверовати да ће се икада прецизно утврдити колико новца је ’Телеком’ платио политичарима – метастазе корупције су широко распрострањене”, истакнуто је у коментару бечког дневника „Стандард”.

Оцена бечког дневника добила је своју потврду у пракси. Посланик за питања „Телекома” у владајућој Социјалдемократској партији и члан истражне комисије Курт Гартленер у петак је суспендован са свих функција, пошто је избило на видело да је од 2007. године до данас примао мито од „Телекома” – три хиљаде евра месечно.

Милош Казимировић