Стопама Руђера Бошковића

Стаза светске научничке славе посута је безбројним ненадмашним остварењима и мукотрпним одрицањима. И српских одличника, свакако.

У знак признања многи су примљени у водећа инострана научна друштва, као недавно Гордана Вуњак-Новаковић.

Ниску великана започиње, можда, најблиставији мислилац нашег рода, Руђер Бошковић, коме ни данашњи нараштаји не престају да се диве. Изванредни полихистор и полимат (филозоф, математичар, астроном, физичар, инжењер, геолог, археолог, архитекта и шта још не), за живота је био учлањен у три, у то време, најугледније академије: Краљевско друштво (Велика Британија), Француске и Руске.

Ниједан други научник српског порекла није никада стекао толике почасти. Америчка академија још није постојала, иако је у међувремену – захваљујући својим изабраницима – постала најцењенија у свету.

Први и задуго једини Србин изабран у Националну академију САД био је Михајло Пупин, који је у своје време био часник малтене свих најзначајнијих америчких стручних друштава (једно време и председник Њујоршке академије наука) и још неких земаља. У Српској краљевској академији, претходници САНУ, није догурао даље од дописног члана.

Али пре нешто више од деценије и по (1996) у Националну инжењерску академију, један од три огранка америчке Националне академије (званично у множини: Националне академије), ушао је други Србин по реду – проф. др Петар Кокотовић, с Калифорнијског универзитета у Санта Барбари, који је дипломирао и магистрирао на Електротехничком факултету у Београду, а докторирао у Институту за аутоматизацију и даљинско управљање у Москви, под окриљем тадашње Академије наука СССР.

Деценију касније и трећи Србин, проф. др Душан Зрнић из Националне океанографске и атмосферске агенције, који је докторирао електроинжењерство на Универзитету Илиноис (САД).

Обојица су родом  из Београда, као и проф. др Гордана Вуњак-Новаковић, прва Српкиња која је исту част завредила минулих дана.

„Српско тројство” у Националној инжењерској академији!

Надалеко чувени српски инжењер, геофизичар, климатолог, математичар и астроном Милутин Миланковић представљао је свој народ у познатој немачкој академији натуралиста Леополдини, са седиштем у Халеу, која обзнањује да је најстарије научно друштво у свету. Основана је 1652, осам година пре Краљевског друштва у Лондону (Британска академија).

Извесно време он је провео на положају потпредседника САНУ, што уједно значи да је био у својству редовног члана.

Знаменити географ, геолог, антрополог и етнолог Јован Цвијић примљен је у Академију СССР-а. По свему судећи, као први Србин чијим су стопама доцније корачали академици Александар Белић, Павле Савић, Павле Ивић, Љубисав Љубиша Ракић и Миомир Вукобратовић. Двојица потоњих су још живи.

Јован Цвијић је, као што је записано, предводио Српску краљевску академију и Београдски универзитет. Својевремено су челници Српске академије наука и уметности били су и филолог Александар Белић (започео као предводник Српске краљевске академије), с најдужим стажом у председничкој фотељи (1937–1960) и физико-хемичар Павле Савић.

У међувремену се двојици преосталих нико није придружио.

Непревазиђени Никола Тесла је с 38 лета постао дописни члан Српске краљевске академије. За редовног члана Српске академије изабран је тек после 43 године, што је најдуже чекање у историји ове установе, када је већ закорачио у 81. годину живота.

Веровали или не, на изборима за стално чланство крајем 19. столећа, победио га је неки учитељ из Јагодине. С готово четвороструко више гласова или, спортским речником, до ногу га је потукао!

Није разјашњено ни из којих разлога није изабран у Краљевско друштво, а нарочито у време председниковања сер Вилијама Крукса, који га је изузетно ценио и позивао да у британској престоници држи предавања.

Други српски великан, Михајло Пупин, није ни доживео да га прогласе редовним, а у звању дописног провео је 23 године.

На измаку осамдесетих установљена су учена друштва која своје пуно име почињу придевом – европска. Најчувенија је Европска академија (Academia Europea), смештена у Лондону, која окупља приличан број нобеловаца и водећих међународних научника. На списку њених угледника из наше земље били су до своје скорашње смрти филозоф Михајло Марковић и хемичар Михајло Михаиловић, и још живи климатолог Федор Месингер. У септембру су се трећем придружила још двојица – физичар Ђорђе Шијачки и информатичар Вељко Милутиновић.

Ни у једном ученом друштву листе нису коначне, пратићемо ко ће се од наших на некој од њих ускоро појавити.

Станко Стојиљковић