Избори не спасавају динар

Нада задуженог становништва и привреде да власт неће дозволити да до избора динар драстично изгуби вредност – изјаловила се. Домаћа валута поново слаби и за један евро потребно је издвојити и преко 110 динара. Уколико Народна банка својим интервенцијама не заустави даље срљање динара колико сутра или прекосутра, када стижу месечне рате за отплату кредита, дужници ће од банака добити обрачун не ретко и по 113 динара за евро колико је био јуче продајни курс код неких банака.

Сарадник Економског института Иван Николић каже да су притисци на слабљење динара ојачали и надјачали напоре НБС да спречи поменути пад. Централна банка је у петак динар покушала да одбрани продајом 30 милиона евра. До сада је у ту сврху од почетка године потрошила 108,5 милиона евра.

– Очекујем да ће динар наставити да слаби, можда не тако интензивно као претходних дана. Наша економска политика добила је слабу оцену од ММФ-а и то се неће мењати до нове владе. Динар може да спасе само ванредни страни прилив, а ја га не видим. Није планирана никаква велика приватизација. „Телеком” је остао следећој влади. С друге стране, садашња вредност домаће валуте показује да страни инвеститори више нису заинтересовани за наше обвезнице и то управо због курса, јер принос у еврима поништава депресијација – каже Николић.

У Ерсте банци кажу да је курс кључан фактор и да би НБС требало да покуша да стабилизује најновији поремећај на тржишту пре но што размотри додатна смањења референтне каматне стопе.

– Упркос последњој депресијацији динара остајемо при предвиђању да ће се курс кретати у распону од 105 до 110 динара, што мислимо да је прихватљиво и за НБС. Међутим, одлагање преговора са ММФ-ом и најновије обезвређивање подразумевају повећане ризике за клизање и преко 110 динара. Очекујемо да биланс текућих трансакција остане у сличној зони као и у 2011. години од осам, девет одсто БДП-а, што, у комбинацији са фискалним дефицитом од 4,5 до пет одсто БДП-а, указује да треба да се додатно задужимо. Додатан ризик остају послови рефинансирања државних записа од око две милијарде евра, што ће у великој мери зависити од тога како нас доживљавају страни инвеститори, али и фискалне дисциплине – кажу у овој банци.

Зато, по њима, НБС за сада неће трошити пуно резерви на одбрану динара, а референтну каматну стопу ће ове године смањити само за додатних 0,5 до један одсто. Уколико се потрошња отме контроли НБС може да употребити јаке девизне резерве да стабилизује валуту, али не треба искључити ни могућност да НБС почне да пооштрава монетарну политику како би очувала стабилност цена.

Најновије слабљење динара према евру великим делом је последица уздрманог поверења инвеститора, услед лошијих макроекономских показатеља Србије, каже  професор Београдске банкарске академије Зоран Грубишић. Он подржава одлуку НБС да пажљиво интервенише на девизном тржишту како не би ишла на руку шпекулантима.

Грубишић је истакао да банке на девизном тржишту за рачун својих клијената, који имају обавезе у иностранству, морају да купују девизе, али то повремено раде и за своје интересе, односно „излазе” из динара, што све врши притисак на тражњу за девизама и динар слаби.

Грубишић је навео и да је одлагање аранжмана са ММФ-ом утицало на кретање курса јер, према његовим речима, „нисмо добили сигнал да водимо одрживу економску политику. То је нешто што озбиљни инвеститори прате, као и финансијске институције”.

Он је нагласио да НБС треба пажљиво да интервенише, „јер када би шпекуланти знали да ће она увек да им гарантује интервенцијом да изађу у добром тренутку, да затворе своју позицију у динарима, то не би било добро, онда би им омогућавала да на тај начин зараде”.

Грубишић је подсетио да девизне резерве нису неограничене и ако би НБС пречесто интервенисао, могао би их угрозити „што је много већа опасност од реалног девизни курса и умерених интервенција. Не би ваљало да дођемо у ситуацију слабих девизних резерви што би угрозило цео финансијски систем”.

Он је оценио да се може очекивати да 2012. година буде завршена са благим слабљењем динара – „наравно да ће у појединим тренуцима доћи и до неког јачања, када дође опет до прилива девиза”.

Грубишић је напоменуо да ће на кретање курса утицати и НБС својом монетарном политиком, односно висина референтне каматне стопе која је сада једноцифрена и „ако би они повећали ту камату, банке би поново почеле да улажу у динаре”.

----------------------------------------------

Високе курсне разлике

Ко год се задужио у еврима имаће повећане трошкове у отплати зајмова само због курсних разлика. Свака рата за стамбени или потрошачки кредит, рецимо од 300 евра, увећа се за пар хиљада динара. На пример, пред Нову годину за тај износ од 106 динара за евро ваљало је платити 31.800, а данас 33.900. На око ово није велики издатак, али када се има у виду да стотине хиљада људи и предузећа дугују банкама по разним основама та сума достиже десетине милијарди динара. О укупним штетама од убрзаног обезвређивања националне валуте постоје веома непрецизне процене, али нису мање од 80 милијарди динара.