Србија још чека Европу

Од нашег специјалног извештача

Брисел – Министри спољних послова Европске уније одлучили су јуче да препоруче шефовима влада и држава ЕУ да на предстојећем дводневном самиту 1. и 2. марта доделе Србији статус кандидата за чланство у ЕУ. Иако их је Европски савет 9. децембра прошле године, ван уобичајене праксе, овластио да донесу одлуку о давању кандидатуре Србији, Савет министара је јуче после вишечасовне дебате донео само препоруку о томе а коначну одлуку препустио шефовима држава и влада.

Кандидатура Србије је јуче „запела” пре свега због веома оштрог инсистирања Румуније да се од Србије траже гаранције за заштиту права влашке мањине у Србији. Према речима „Политикиног” дипломатског извора који је присуствовао јучерашњем састанку, у једном тренутку шефовима дипломатија ЕУ није било јасно шта заправо жели румунски шеф дипломатије Кристијан Дијаконеску.

„У току расправе није било баш најјасније шта Румуни желе да буде написано у закључцима Савета за опште послове, осим што инсистирају на поштовању мањинских права”, каже овај дипломатски извор и додаје да шеф дипломатије није директно инсистирао на питању влашке мањине у Србији, али није хтео да попусти.

У току састанка министар иностраних послова Шведске Карл Билт пребацио је Румунији недостатак европског духа због негативног става који је исказала по питању статуса кандидата за Србију.

„Није респектабилно, ако државе, док покушавамо да подстакнемо Србију, постављају питања која нису предмет дискусије. То је недостатак европског духа”, написао је на свом твитер налогу Билт, не помињући конкретно име Румуније, али очигледно алудирајући на ту земљу.

„Политикин” дипломатски извор каже да је румунски шеф дипломатије после упорног убеђивања својих 26 колега, ипак, на крају попустио и пристао да се донесе препорука о давању Србији статуса кандидата, али не и одлука. Осим тога, званични Букурешт је прихватио предлог Европске комисиједа се у анексу закључака посебном изјавом нагласи да ће Европска комисија у свом редовном мониторингу пажљиво пратити како се спроводе закони и политика Србије према националним мањинама.

„Букурешт сада очекује да се између Румуније и Србије постигне својеврсни протокол који ће се тицати питања влашке мањине у Србији. Засад није јасно шта под тим подразумева Букурешт, али се сматра да више нема препрека да на самиту ЕУ 1. и 2. марта лидери ЕУ дају Србији статус кандидата за чланство”, објашњава „Политикин” извор и додаје да су претходне замерке Литваније превазиђене такође анексом закључака у којима је и посебна изјава Европске комисије да ће се старати о примени свих договорених питању у оквиру дијалога Београд–Приштина, као и да ће пратити да ли Србија испуњава све услове наведене у децембарским закључцима Европског савета.

Упркос претходним договорима, румунски шеф дипломатије јуче је отказао брифинг за новинаре и договорене интервјуе и одмах после састанка отишао из Брисела, не желевши да конкретизује став Букурешта. Познаваоци прилика у ЕУ истичу да Букурешт има још модела да притиска Београд, будући да парламент Румуније, уз парламенте Белгије и Литваније, није још ратификовао Споразум о стабилизацији и придруживању између ЕУ и Србије.

Председавајући министарског савета ЕУ и шеф данске дипломатије Николај Вамен изјавио је јуче да су се, упркос препрекама, са препоруком о кандидатури сагласиле све земље чланице ЕУ.

„Није тајна да су разговори о овом питању били дуги и жестоки, али министри су препоруком потврдили да је Србија испунила критеријуме који су јој постављени на самиту у децембру”, рекао је Вамен. „Препорука такође значи да је Европска унија спремна да отвори ново поглавље у односима са Србијом”.

Упитан да ли то значи да је дебата о давању статуса кандидата Србији завршена и да је Румунија попустила, Вамен је рекао да су министри „проценили и потврдили да је Србија испунила критеријуме постављене на самиту у децембру”.

„Све државе чланице биле су сагласне са препоруком, укључујући и Румунију”, појаснио је шеф данске дипломатије.

Према његовим речима, препорука да се Србији да статус кандидата представља јак сигнал да је, упркос економској кризи, проширење ЕУ и даље отворен процес.

„Србија неће сутра ући у ЕУ, пред њом је дуг пут”, рекао је Вамен и додао да је овим Србија поново на путу на којем је европска породица народа.

После састанка, шведски шеф дипломатије је за „Политику” потврдио да није баш било јасно шта је проблем за Букурешт, додајући да је срећан што је тај проблем ипак јуче решен. Билт је честитао Србији на кандидатури и исказао уверење да ће у току ове године Београд и почети преговоре о придруживању ЕУ.

Немачки шеф дипломатије Гвидо Вестервеле је, после састанка, изјавио да је био непријатно изненађен тврдим ставом Румунија, али да је Немачка инсистирала да одлука буде донета одмах.

Председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо је истакао да Србија заслужује статус кандидата, додајући да је важно да она остане посвећена дијалогу и својој европској будућности.

„Србија мора наставити тим путем. Он није лак али убеђен сам да ће успети у изградњи заједничке будућности”, рекао је Барозо, истичући важност процеса проширења ЕУ упркос економској кризи. „То је сидро за стабилност и локомотива за унапређење и поштовање људских права.”

Европски комесар за проширење Штефан Филе јуче је рекао да је уверен да ће Европски савет потврдити препоруку да се Србији додели статус кандидата.

-----------------------------------------------------------

Косову добија студију о изводљивости

Савет министара ЕУ јуче је у својим закључцима са састанка потврдио и да је „примио к знању намеру Европске комисије” да се изради студија о изводљивости за Споразум о стабилизацији и придруживању ЕУ и Косова, али без прејудицирања будућих одлука савета или става држава чланица према статусу Косова. Према речима данског шефа дипломатије, ову одлуку су донеле све државе чланице ЕУ, укључујући и пет земаља које нису признале Косово. „Ово је добар дан и за Србију, и за Косово, и за ЕУ”, истакао је Вамен.

--------------------------------------------------------------

Тадић: Примедбе Румуније су неоправдане

Од нашег специјалног извештача

Брисел – Примедбе Румуније Србији, због питања положаја влашке мањине, председник Србије Борис Тадић оценио је јуче као неоправдане, додајући да „није изненађен” ставом Румуније, јер је о томе много пута разговарао са председником Трајаном Басескуом. Према речима дипломатских извора из Европске комисије, шеф румунске дипломатије Кристијан Дијаконеску је практично до краја састанка чврсто захтевао да се Власи дефинишу као румунска мањина у Србији.

„Спремни смо да разговарамо са румунским пријатељима о томе да ли су Власи Румуни или не, али у Србији је то питање људских права. Свако у демократској земљи има право да се о националној припадности на попису изјасни у складу са својим осећањима. Ово је питање индивидуалних људских права, а једно од основних индивидуалних права јесте да вас нико не присиљава да се против своје воље изјасните као део неког колективитета”, рекао је Тадић у паузи заседања Савета министара спољних послова у Бриселу. „Србија и Румунија имају дугу традицију пријатељских односа, али примедбе које су сада изнете нису оправдане.”

Према његовим речима, Србија је објективно испунила све услове, не само за кандидатуру већ и за добијање датума за почетак преговора о придруживању, али да је косовско питање једина препрека за добијање датума. Он је додао да би Србија,када је не би оптерећивао косовски проблем, већ преговарала о чланству.

„Као што знате, сва остала питања и услове Србија испуњава, укључујући питање националних мањина, реформе правосуђа, борбе против организованог криминала, изградње инфраструктуре и свих осталих европских стандарда”, казао је Тадић, додајући да Србија по питању заштите права мањина испуњава највише стандарде, више него неке чланице ЕУ.

Председник Тадић изјавио је јуче да се не противи отварању разговора Европске комисије са Приштином о студији изводљивости, уколико то не представља признање независности Косова. Он је додао да би додељивање Косову Споразума о стабилизацији и придруживању, што је захтев Приштине, „довело Србију у веома тежак положај”. Према његовој оцени, уколико је студија изводљивости начин да се приближимо признању независности Косова, онда то није проблем само за Србију, већ за све.

„То не би био проблем само за нас, већ и за оне чланице ЕУ које нису признале Косово”, рекао је Тадић, али је додао да „не жели да критикује ЕУ”.