Синдикат у војсци без права на штрајк

Умарширавши пре више од пола године тихо и без фанфара у Војску Србије, први извиђачи синдикалног покрета ипак нису успели да заузму најважније коте српских оружаних снага.

Главнокомандујући радничког војничког покрета, са чином заставника, Драган Мердовић, председник Синдиката припадника Војске Србије и повереник Асоцијације слободних и независних синдиката, каже да његова синдикална формација броји близу 500 чланова, што је, отприлике, снага једног овећег батаљона. Сивомаслинасти синдикални пионири ипак се надају да та формација неће доживети судбину Радничког батаљона на Кадињачи.

– Још нисмо ушли у све гарнизоне и касарне – каже заставник Мердовић, потврђујући да постоје случајеви да поједини команданти мањих гарнизона у својим јединицама не дозвољавају оснивање синдиката.

Да ли је, заиста, Војска Србије неосвојива тврђава за синдикалне формације?

– Не желим да верујем да се ради о опструкцији, већ да је у питању несналажење послодаваца и нас самих синдикалиста – признаје Мердовић.

Тренутно се виши официри не учлањују у његов синдикат, највиши чин међу војним синдикалцима је мајор. Команданти бригада и виших борбених формација, условно речено пуковници и генерали, не могу да буду истовремено и синдикалци, због сукоба интереса.

У командним плановима заставника Мердовића основни је циљ да се бројно стање са 500 чланова подигне на око 5.000, што чини 15 одсто од укупног бројног стања у Војсци Србије и Министарства одбране. Зато је у току својеврсна мобилизација чланства, како би се постигла репрезентативност синдиката у војсци, што је основни предуслов да се преговара са послодавцем о склапању колективног уговора.

– Колективни уговор нам је неопходан, као надоградња Закона о раду, у корист запослених. Наш основни циљ је да се побољшају услови рада у војсци и њихов егзистенцијални положај, без обзира на то да ли је реч о официрима, подофицирима, професионалним војницима или цивилним лицима. Догађа се, рецимо, да се својевољно тумаче поједини закони у корист послодавца, па се за исте задатке некима додељују прековремени сати, некоме пола дневнице, некоме слободни дани. Зато нам је потребан синдикат – напомиње Мердовић, с тим да та организација не сме представљати само морално-политичку подршку, попут некадашњих синдикалиста ЈНА, чија се борбена активност завршавала на дељењу полутки.

То је и регулисано законом, подсећа наш саговорник из Министарства одбране. Синдикално организовање у МО и ВС има посебно деликатан карактер, јер је, са становишта послодавца, што ће рећи државе Србије, оптимално функционисање система одбране примаран интерес чије угрожавање може да има озбиљне последице. Зато је забрањено прокламовање политичких ставова под окриљем синдикалног деловања или коришћење политичких средстава за остварење синдикалних тежњи.

Војни синдикалци не смеју да се мешају у оперативну и функционалну способност, употребу и попуну Војске, у приправност и мобилизацију, командовање и руковођење системом одбране, као и на унутрашње односе засноване на начелима субординације и једностарешинства, што би, преведено, могло да значи да синдикални лидери не могу да износе своје захтеве на, рецимо, вежбама бојевог гађања.

И, подразумева се, војска нема право на штрајк. То је већ озбиљна нагазна мина за војне синдикалце, јер их ограничава у методама радничко-војничке борбе, али заставник Мердовић ипак сматра да историја синдикалног организовања у српској војсци, још од седамдесетих година 19. века, има и те каквог смисла.

Александар Апостоловски
........ 
Синдикати и у флотили и на ВМА

– Специфичност синдикалног деловања у МО и ВС огледа се и у чињеници да је послодавац професионалног припадника Војске Србије Република Србија, а права и дужности послодавца у име Републике Србије врши министар одбране – објашњавају за „Политику” у Министарству одбране и тврде да је до данас регистрован само један синдикат припадника Војске Србије (Мердовићев). У магазину „Одбрана” објављено је да су основана још два синдиката, при Удруженим синдикатима Србије „Слога”: један у Речној флотили, други на ВМА. Заставник Мердовић тврди да је само чуо да се о томе прича, али да своје колеге још није упознао.