Поново ради Високи савет судства

Избором судије Мирољуба Томића у Народној скупштини за новог члана Високог савета судства стекли су се услови за рад овог тела у пуном саставу.

– Очекујемо да судија Томић до краја ове недеље дође из Крагујевца у Београд и да Високи савет судства за седам до десет дана настави да ради пуном паром – рекла је јуче за „Политику” Мирјана Ивић, заменица председнице Високог савета судства.

Мирољуб Томић је дугогодишњи председник некадашњег Окружног суда у Крагујевцу, а од 1. јануара 2010. године изабран је за судију Апелационог суда у Крагујевцу. За члана ВСС-а предложен је уместо судије Милимира Лукића, који је крајем новембра прошле године поднео оставку. Томић је добио већину гласова својих колега у сва четири апелациона суда, а скупштина га је, на предлог савета, прекјуче изабрала већином од 126 гласова народних посланика.

Последњу седницу, на којој се одлучивало о приговорима неизабраних судија, ВСС је одржао 8. децембра прошле године. Међутим, тада је било спорно да ли ово највише правосудно тело има кворум за одлучивање, јер је за кратко време остало без двојице судија – Благоја Јакшића, који је ухапшен због сумње на корупцију, и Милимира Лукића, који је поднео оставку. Легитимност одлучивања у таквој ситуацији била је доведена у питање, али ће седнице са пуним кворумом сада бити настављене после три месеца паузе.

– Избором судије Томића ВСС има потребну већину за одлучивање. ВСС има 11 чланова, а за већину је потребно шест гласова. Право гласа имају пет судија и професор Предраг Димитријевић, који није био члан првог сазива ВСС-а, па тако није учествовао у доношењу одлука у општем избору судија. Очекујем да ћемо већ следеће недеље заказати седнице, јер треба да донесемо одлуке поводом још око 440 приговора неизабраних судија – рекла је Мирјана Ивић.

Иако сада има кворум за одлучивање, ВСС-у и даље недостаје један изборни члан из редова прекршајних и основних судија, који би заменио ухапшеног судију Благоја Јакшића. Заменица председнице ВСС-а наглашава да је судија Јакшић суспендован до окончања кривичног поступка против њега, што практично значи да он може бити враћен у ВСС ако се тај поступак не заврши осуђујућом пресудом.

Поред одлучивања о неизабраним судијама, који већ дуже од две године чекају „пресуду” ВСС-а, највише правосудно тело има још један важан посао, а то је предлагање кандидата за председнике свих судова у Србији. Подсећања ради, сви судови у Србији, осим Врховног касационог суда, од 1. јануара 2010. године имају „вршиоце функција председника”, а законски рок за избор истекао је у марту 2010. године. Поступак предлагања кандидата, који је започет крајем 2010. године, прекинут је када су жалбе неизабраних судија прешле у надлежност ВСС-а као приговори, па је почео изнова крајем прошле године.

– До сада смо обавили разговоре са кандидатима за председнике виших и привредних судова, а још треба да разговарамо са великим бројем кандидата за председнике основних судова, затим апелационих судова и Управног суда. Будући да седнице о приговорима неизабраних судија дуго трају, не знамо када ћемо завршити разговоре са кандидатима за председнике судова и да ли ћемо предлоге за њихов избор поднети овом или будућем сазиву парламента – објаснила је заменица председнице ВСС-а.

До сада су донете одлуке у 318 случајева неизабраних судија, од којих је 74 враћено на посао.

Александра Петровић