Онлајн зависници

Да ли се будите у три ујутру да бисте проверили и-мејл? Имате ли приликом искључивања модема онај грозни осећај као да сте прекинули везу с вољеним бићем? Ово су само нека од питања које у шали постављају психијатри који се баве болестима зависности, док ових дана сасвим озбиљно расправљају о епидемији зависника од интернета, с обзиром на то да се број особа којима је пасош "сајбер" галаксије драгоценији од личне карте увећава из дана у дан. Наиме, иако се у Међународној класификацији болести не налази зависност од интернета и мобилних телефона, психијатри из САД су недавно у Америчку класификацију уврстили зависност од интернета, у пакету са зависностима од мобилних телефона, куповине, секса, коцкања и клептоманијом.

– Кад се спомене зависност, обично помислимо на алкохол, никотин, опојне дроге или аналгетике, али објеката зависности има много више. Зависност могу изазвати угљени хидрати (чоколаде и други слаткиши), телекомуникациони уређаји (телефон и компјутер), али и одређене активности, као што су куповина, секс, насиље и разни облици ризичног понашања. Укратко, све што нам причињава велико задовољство када је присутно и што нам недостаје када нам није на располагању друго је име за зависност. Без те две компоненте – задовољства и фрустрације – нема зависности – објашњава Мајкл Гибинс, психијатар који изучава болести зависности на Универзитету у Флориди.

Коцка уместо дроге

Др Милан Латас, психијатар и асистент на катедри за психијатрију Медицинског факултета у Београду, истиче да се наши психијатри релативно ретко сусрећу са зависницима од интернета, мобилних телефона, шопинга и секса.

– Први услов да се особа јави психијатру јесте да јој буде значајно лоше, а ове зависности не праве баш такве менталне тегобе. Ми се у пракси најчешће срећемо са зависницима од коцке, а ни они на лечење не долазе самоиницијативно, већ их најчешће доводе чланови породице – истиче др Латас.

Он додаје да ови поремећаји веома личе на зависност од психоактивних супстанци, с том разликом што је уместо дроге – коцка или интернет, тако да и лечење врло наликује лечењу од хероинске зависности и подразумева примену лекова у циљу смањења узнемирености, пре свега анксиолитике и антидепресиве. Неизоставан део лечења је и психотерапија која треба да доведе до значајних промена у понашању и животном стилу особе, баш као што је потребно наћи нове садржаје у животу који треба да служе одржавању апстиненције.

Кимберли Јанг, психолог у Центру за онлајн зависности, објашњава да све зависности имају исте физиолошке темеље. Добитак на коцки, чин куповања или сексуални однос изазивају биохемијске промене у истим деловима мозга који су ангажовани када особа узима јаке дроге. Наиме, у мозгу долази до лучења већих количина допамина, неуротрансмитера који ствара осећај задовољства, али и учествује у развоју зависности.

Сексуални зависници

Она такође наглашава да полна неравнотежа највише долази до изражаја када је у питању зависност од шопинга и коцке. Наиме, куповини као дроги чешће прибегавају жене, док мушке зависности имају више везе са опасношћу. Коцкање у разним облицима типична је манифестација мушке потребе за неизвесношћу и кокетирањем са опасношћу, објашњава овај психолог.

Иако су лаици склони да ставе знак једнакости између зависности од секса и мушког пола, психолози тврде да између пет и осам одсто припадника оба пола има толико јак и неконтролисан полни нагон да му подређује сву животну енергију и због тога упада у озбиљне тешкоће. Тим особама секс није синоним за љубав, нити за задовољство, већ за насушну потребу која им живот претвара у пакао. Неки стручњаци сматрају да су сексуални зависници заправо зависници од људи, особе које се без присног контакта осећају болно усамљенима, при чему им је једини довољно присан контакт – сексуални однос.

Кимберли Јанг тврди и да су неке зависности од сајбер простора фокусиране на игре и такмичење, неке више испуњавају социјалне потребе, а неке су једноставно продужетак радохоличарства.

– Треба подсетити да је интернет настао као узнапредовала форма комуникације, али да се изродио у своју супротност – он је постао средство које укида комуникацију, техника је овладала човеком, а ми смо подлегли заводљивости компјутера и куцкање по тастатури претпоставили људском додиру. Интернет подилази човеку који 80 одсто информација добија чулом вида, али, посматран из социјалне визуре, интернет је погубан, као и мобилни телефон, односно он је у служби додатног отуђивања људи. Супкултура интернет зависника међусобно комуницира са 400 речи, од којих је барем педесетак потпуно неразумљиво генерацији њихових очева, а речи као што су атачмент, дифолт, ресетовање, даунлодовање синонимне су са жаргоном младих зависника о психоактивним супстанцама, који такође имају свој речник који је потпуно неразумљив околини – објашњава психијатар Петар Бокун.