Бол због неправилне употребе "миша"

Наш предак је држао косу и жалио се на бол у леђима и руци. Савремени човек ретко диже нешто теже од оловке, али нема дана да не кука на бол у руци, врату, глави... То је тек део цене коју модеран човека плаћа у ери компјутеризације. Медицински стручњаци данас све више расправљају о томе колико продужени рад за компјутером уз употребу миша може да буде узрок различитих здравствених тегоба.

Ортопедски хирург и трауматолог, професор на Медицинском факултету у Београду и директор Института за ортопедију Клиничког центра Србије, др Марко Бумбаширевић, каже да се у свету све већи број медицинских студија управо бави овим проблемом, па је све више прихваћен став да код већине људи дуготрајна употреба компјутера може да доведе до умереног или јаког бола у шаци, ручном зглобу, подлактици, лакту, рамену и, свакако, врату.

Важне повремене паузе

– Узрок болног стања је различит. Сваки човек је прича за себе, односно посебан клинички ентитет, па тако, код неког због рада за компјутером страда само један нерв, код другог само један мишић, али код некога могу да буду угрожене кости у ручном зглобу или тетива. Компјутер може, али не мора обавезно, да буде кривац за бол у било ком делу руке или врата и кичме. То зависи од индивидуалних карактеристика, односно предиспозиције за ова обољења, али и од дужине коришћења рачунара и правилног држања тела – каже наш саговорник.

Др Бумбаширевић каже да је врло важан детаљ који утиче на појаву ових болних стања и чињеница да је употреба компјутера везана за затворену средину, најчешће се ради под вештачким светлима, као и под психофизичким стресом. Људи, каже доктор, заборављају где су им границе и уз фиксирани положај врата и поглед на монитор, а онда због присилног положаја, почињу болови. Др Бумбаширевић подсећа да у основи свих болних стања леже понављани покрети или одређене позиције руке у фиксираном положају, што је основа многих професионалних обољења.

Због свега овога препорука је да свако коме је посао везан за рад на компјутеру научи да прави повремене паузе, јер су за рачунаром најчешће рука, раме и врат у принудном положају.

Лакат у ваздуху

При раду за компјутером најважније је наћи најоптималнији положај за руке и тело, а важна је и висина на којој је постављен монитор, да постоји држач за руке, да лакат не "виси" у ваздуху...

Др Бумбаширевић додаје и да су "компјутерска обољења" глобални проблем, нарочито што његово коришћење почиње у све млађем узрасту. Ипак, медицина још није искристалисала све појмове и обољења у вези са радом на компјутеру и за сада се сва обољења воде као појединачни случајеви. Сваки проблем који има особа која ради на компјутеру важно је, наглашава др Бумбаширевић, да се уско специјалистички испита и да се обавезно искључи евентуално постојање неке друге болести.