Динар отпоран

Избори, упркос неверним Томама, нису значајније утицали на осцилацију курса динара. Евро, који је јуче по званичном средњем курсу вредео 80,15 динара, а мењачнице су га продавале за 80,80 динара, првог дана нове године износио је 79 динара, да би на сам дан избора његова вредност мало "поскочила"– на 80,27 динара.
Др Данијел Цвјетићанин не очекује нагле промене и, по њему, курс ће се поново стабилизовати на нашем тржишту. Евро је мало ојачао, како каже овај економиста, због гастарбајтера, који су отишли, а не због изборне еуфорије.

И док је у свету уобичајено да се расписивање избора одрази на пад активности на финансијском тржишту, у Србији је било супротно. Тако је, рецимо, на Београдској берзи 19. јануара постигнут историјски максимум вредности индекса БЕЛЕКС. Феномен нашег тржишта се огледа и у томе што је последњег радног дана пред изборе обављен највећи дневни број трансакција забележен од јуна 2006.

Премда су поједини економски стручњаци прогнозирали да ће јак динар бити одржаван само до избора, гувернер НБС Радован Јелашић и даље тврди да је све што се на тржишту дешавало у протеклим седмицама искључиво последица понуде и тражње за девизама. Баш као и у месецима пре избора.

Народна банка очито држи курс под будним оком уз принцип да не би требало дозволити већа дневна колебања. Иако је лане од мењача откупила чак 1,7 милијарди евра и истовремено продала тек 228 милиона. Тачније, интервенисала је само да би спречила додатно јачање динара. Међутим, од почетка 2007. године до 18. јануара НБС је продала 414,4 милиона евра да би зауставила већу депресијацију домаће валуте. Управо захваљујући томе курс се на дан "Д" зауставио на поменутих 80,27 динара за евро.

Неоспорно је да у нашој земљи у овом тренутку има највише девизних средстава које су "довукле" банке из иностранства, као и од приватизације. То је, како истиче др Цвјетићанин, наравно, добро и може на добро да изађе, али и не мора ако се новац не троши у праве сврхе. Јер, како напомиње овај економиста, не може привреда да буде јака са великим спољнотрговинским дефицитом само зато што има јаку валуту.

– Курс јесте одраз неке равнотеже која може да буде реална, али и вештачка. Ако продате кућу и све што имате уз њу и одете да све те паре потрошите на музику, у том тренутку сте газда јер имате пуне џепове. Али, док Бил Гејтс то може да учини, шта ће онај ко нема више ништа. У сличној ситуацији би могла да буде и наша привреда. Девизне резерве, као и потрошња, јесу велике, а шта ћемо када све потрошимо и када се суочимо са истином која може да буде тужна, упозорава др Цвјетићанин.

Уз јачу привреду за даљу стабилност динара веома је важно да се брзо формира нова влада и наставе преговори о придруживању са ЕУ. Србија већ сада, како је нагласио гувернер Радован Јелашић, користи политички кредит, а то се, по њему, види по томе што нема значајнијих економских последица прекида преговора са ЕУ, нити су смањене стране директне инвестиције, а нису ни погоршани услови задуживања наших правних лица у иностранству. Динар је очито био имун на предизборну еуфорију, али би надаље било добро да  му "леђа чува" и јака привреда.

-----------------------------------------------------------

Евра довољно

Знатно већа тражња за девизама је сезонског карактера и, како потврђује Борислав Брујић из мењачнице "Пирана", карактеристична је за овај месец. Уз оцену да би већ данас европска валута могла за нијансу да склизне, он истиче да евра има довољно у мењачницама, а да тражња – јењава.

Б. Думић

-----------------------------------------------------------

Страх од поскупљења

Економисти прогнозирају крај идили у којој цене мирују а динар јача. - На удару комуналије, струја и услуге

Изборна прашина се још није ни слегла а неки стручњаци већ прогнозирају да ће нову узбуну подићи све извесније поскупљење комуналија услуга, струје и појединих намирница. И пре "дана одлуке" се шушкало да је стабилност цена само део предизборног маркетинга и да најављено поскупљење кафе и цигарета потрошачи треба да схвате као поруку да ће инфлација ове године бити нешто већа од лањске.

Опште је познато, истиче, Данило Шуковић, директор Центра за економска истраживања Института друштвених наука, да се после избора, увек нађе оправдање за повећање цена.

- То није само наша традиција, оваква пракса постоји свуда у свету. Једино што домаћим потрошачима иде у прилог јесте пад цене нафте на светском тржишту, који битно утиче на степен инфлације код нас, па такав спољноекономски чинилац бар неће подстицати поскупљења. Ипак, чињеница је да је у предизборном периоду стабилност задржавана и да је до неких диспаритета већ дошло. Питање је само како ће се они "испеглати". Чињеница је да држава, било директно, било индиректно, контролише 40 одсто цена. Плашим се да су неке основне животне намирнице најподложније корекцији - оцењује Шуковић и додаје да ће одложено поскупљење електричне енергије бити прво непријатно изненађење за грађане.

И курс динара, који је према његовим речима нереалан, могао би да "погура" поскупљења. Ценовна политика ће у великој мери зависити и од тога за какве принципе ће се залагати нова влада. Да ли ће, рецимо, дозволити долазак конкуренције, који увек доноси корист потрошачима.

Мирослав Прокопијевић, директор Центра за слободно тржиште, каже да 21. јануар уједно значи и крај идиле између политичара и бирача у којој цене мирују, а динар јача. Сада влада, истиче он, може отворених руку и мало слободније да дозвољава поскупљења, питање је само којом динамиком ће се цене повећавати. За разлику од периода пре нове године када је централна банка куповала девизе, сада је ситуација обрнута.

- То само значи да је у међувремену у оптицај пуштено много више динара. Ако домаћа валута крене брже да пада, онда је потпуно логично очекивати пораст свих цена, јер је то главни механизам за поскупљења. Без обзира на то, поскупљење електричне енергије, комуналија и услуга је неминовност - објашњава Прокопијевић.

Баш као и Шуковић, он додаје да ће залет у старту бити смањен падом цена нафте на светском тржишту и да српски потрошачи треба да захвале топлој зими која је смањила потрошњу горива и изазвала појевтињења. Оваква слика се, предвиђа он, неће скоро поновити.

Петар Богосављевић, директор Покрета за заштиту потрошача, подсећа да су све владе правиле компромисе са трговцима и произвођачима на штету потрошача.

- Сигурно је да нас поскупљења очекују, само је још неизвесно у ком обиму. Пракса нам говори да су трговци увек повећавали цене оних производа који су им доносили највише профита. Упоређујући наше ценовнике са ценовницима земаља у окружењу, изводи се закључак да чак има и простора за појевтињења. Међутим, ситуација у радњама је потпуно другачија - каже Богосављевић.