Антибиотик само на рецепт

Стара навика која је код нас трајала више од две деценије, да терапију антибиотицима сами себи одредимо, а затим их и купимо, нестала је готово преко ноћи. Сада је без рецепта немогуће купити овај медикамент. Правило важи како за државне, тако и за приватне апотеке.

Професор Медицинског факултета и директорка Института за фармакологију, клиничку фармакологију и токсикологију, др Милица Простран, годинама се залагала за законско преписивање ових лекова, а то подразумева искључиво издавање антибиотика на лекарски рецепт. Наравно она додаје да су подршка закона, Министарство здравља, Републички фонд здравственог осигурања и Агенција за лекове допринели да се укине ова навика, настала још крајем деведесетих година прошлог века, када смо због разних несташица и санкција често морали сами да набављамо и купујемо антибиотике.

– Позитиван резултат прво су дале законске рестрикције, а затим и едукација. Фармацеути који издају лекове су довољно едуковани да поштују закон. Сви грађани треба да знају да је ово урађено у њиховом интересу – каже докторка Простран, која је и члан Комисије за регистрацију лекова у Агенцији за лекове, а однедавно налази се и на челу владине новоосноване Комисије за психоактивне контролисане супстанце.

Многи ће се пожалити како оваква нова пракса не иде на руку људима који се у транзицији боре за егзистенцију, не могу да изостају с посла и чекају у домовима здравља да им лекар препише антибиотик, који би иначе, сами себи, на основу ранијих искустава купили и решили проблем.

– Ја то потпуно разумем , јер да би дошли до антибиотика сада грађани морају да имају и одабраног лекара и оверену књижицу. Међутим, морамо да схватимо да у неком моменту, мере које су непопуларне и тешке, средњорочно доносе бољитак свима нама. То је суштина ове мере и без обзира на љутњу грађана због ове мере, грађани треба да знају да је она баш у њиховом интересу – подсећа др Простран.

Како ће грађани поверовати у то?

– У то ће поверовати када се разболе и стварно им буде неопходна примена антибиотика, а ови лекови тада буду и заиста ефикасни. То што смо сада изложени можда већим нелагодностима, губитку времена или малтретирањима да бисмо дошли до антибиотика, то је у другом плану у односу на потенцијалну корист, коју ћемо и ми лично и наши фондови тиме добити– каже др Простран.

Да ли су неки антибиотици код нас завршили свој животни век?

– Поједини тетрациклини („вибрамицин”, „доксициклин”) су завршили свој животни век. Често погрешно мислимо да је „ампицилин”, као полусинтетски пеницилински антибиотик изашао из употребе, али то није истина – наводи наша саговорница

У употреби у Србији је око 50 антибиотика различите јачине и облика. Већ дуже време се говори како су поједини антибиотици код нас потпуно неефикасни, јер су их или лекари масовно преписивали или су их грађани куповали. На пример неки тврде да је лек „хемомицин” код многих неделотворан, јер се давао за све и свашта или да су „пентрексил” и „палитрекс”, као бомбоне – не делују уопште, јер су се годинама трошили на велико.

– То су непроверене информације, јер на републичком нивоу ми немамо такозване мапе резистенције, које нам дају тачне податке на које антибиотике је која бактерија у којој средини неосетљива. Има и код нас болница и клиника код којих се тачно зна која бактерија је резистентна на одређени антибиотик. Постоје водичи добре медицинске праксе које лекарима препоручују када се и који антибиотици дају. На пример, у сезони грипа када имамо много запаљења плућа, знамо да су најчешће изазване микоплазмом пнеумоније и тада нам није неопходан брис грла да пацијента лечимо макролидним антибиотицима. Наравно, фармацеутска индустрија може да наметне ставове и већу употребу неког антибиотика, али зато постоје едукације којима се утиче на правилну потрошњу антибиотика – објашњава докторка Простран.

----------------------------------------------

Годишње се на рецепт изда седам и по милиона кутија антибиотика

Годишња потрошња антибиотика у Србији креће се од шест и по милиона кутија до седам и по милиона кутија, при чему је овде реч само о антибиотицима који су издати на лекарски рецепт, дакле под контролом и уз препоруку лекара. Нико не зна ни приближан број антибиотика, који су протеклих година издавани без рецепта у приватним апотекама.