Немачко оклевање брине сиромашне

Од нашег специјалног извештача

Брисел – Шарлот Детур не може да верује да просечни Белгијанац годишње ради чак 455 сати мање него просечни Грк. Сумњичаво врти главом не верујући својим ушима.

Организације за економску сарадњу и развој указују да годишње радник у Белгији ради 1.551 сат, његове колеге у Грчкој 2.017 сати, у Мађарској 1.956, а у Пољској 1.939 сати.

„Верујем ја тим стручњацима који то кажу, али ипак ми се чини да ми више радимо. Да се више трудимо”, каже ова 52-годишња Валонка која држи мали пансион у центру Брисела. „Сигурно је и њима тешко, али и нас је криза тешко погодила. И ми смо у дуговима, порези су све већи, а цене расту. Ево, мој син ради у банци Дексија, па и они се муче да опстану.”

Иако су навикли да спадају у богатије Европљане, Белгијанци све више осећају последице своје презадужености и економско-финансијске кризе у еврозони. Премда Шарлот више брине то да ли ће Белгијанци „морати да плаћају дугове за Грке или Шпанце”, бивши белгијски премијер, а сада председник Европског савета, Херман ван Ромпај и актуелни премијер Елио ди Рупо заступају становиште да хитно треба повећати фондове за спас, не само Грчке, већ и осталих економски посрнулих држава ЕУ.

Међутим, Ван Ромпај је био принуђен да откаже састанак лидера еврозоне, планиран да се одржи у петак на крају самита шефова држава и влада ЕУ који почиње данас у Бриселу. Немачка канцеларка није пристала да се разговара о повећању европских спасилачких фондова, што је само додатно повећало сумње да ће еврозона ускоро успети да се ишчупа из дужничке кризе.

Док Немци сматрају да за такве одлуке „има још времена”, остатак Европе се плаши да ће бити жртве немачког оклевања да се разговара о повећању Европског стабилизационог механизма, будућем сталном заштитном фонду еврозоне, који би са износом од 500 милијарди евра требало да почне да функционише у јулу.

Председник Еврогрупе и премијер Луксембурга Жан-Клод Јункер јуче је поновио да је оптимиста да ће се кумулативно надовезати средства два европска фонда за спасавање земаља – привременог Европског фонда за финансијску стабилност (ЕФСФ) и Европског стабилизационог механизма (ЕМС).

„До краја марта донећемо одлуку да дозволимо да паралелно функционишу два фонда – ЕФСФ и ЕМС. Тако ћемо имати 750 милијарди евра на располагању”, рекао је Јункер за немачке медије, додајући да је у ЕФСФ-у остало неискоришћено 250 милијарди евра које би требало припојити оној суми од 500 милијарди евра које ће бити у ЕМС-у.

Упркос томе што је Немачка одложила ову расправу, Јункер сматра да треба сачекати како ће се реализовати учешће приватних кредитора у реструктурисању грчког дуга, а потом брзо донети одлуку о повећању ЕМС-а.

За економски посрнуле земље еврозоне јуче је ипак стигла охрабрујућа вест – да су банке еврозоне позајмиле од Европске централне банке рекордне 529,53 милијарде евра у оквиру друге рунде трогодишњих кредита које је та банка понудила у циљу јачања ликвидности у европском банкарском сектору.

Укупно 800 банака затражило је кредите уз изузетно ниске каматне стопе, што је надмашило очекивања аналитичара, који сматрају да ће ово пре свега погодовати Шпанији и Италији, чије су државне обвезнице суочене са неповерењем инвеститора.

Упркос томе, сви потези европских лидера нису значајније спречили срозавање европске економије, тако да криза увелико куца на врата и богате Белгије, која ће ове године запасти у благу рецесију због оштрих мера штедње.

„Откад смо добили нову владу, све је скупље. Не знам докле ћемо да издржимо”, каже Шарлот Детур, претурајући по листи гостију у свом пансиону. „Знам да је потребно намирити дугове, али заиста не знам шта политичари мисле, где ће наћи новац. Од пореза неће моћи, јер су обични грађани већ све платили што могу да плате.”