Данас одлука о кандидатури Србије

Од нашег специјалног извештача

Брисел – Шефови држава и влада држава чланица Европске уније данас ће у току радне вечере првог дана самита у Бриселу донети одлуку да Србија постане званични кандидат за чланство у ЕУ. Како „Политика” сазнаје у румунским дипломатским изворима у Бриселу, званични Букурешт је задовољан како је прекјуче на састанку Савета министара решено питање њихове забринутости за положај румунске мањине у Србији те да то неће бити препрека за давање кандидатуре Београду.

Министри спољних послова ЕУ су у уторак на састанку Савета за опште послове препоручили лидерима ЕУ да Србији одобре статус,али је тој препоруци претходила веома жучна расправа, јер је румунски шеф дипломатије Кристијан Дијаконеску тражио додатне гаранције за примену закона о националним мањинама у Србији.

Председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо изјавио је јуче да Србија заслужује статус кандидата за чланство у ЕУ, јер је испунила све обавезе, али да је одлука о томе у рукама лидера ЕУ.

„Са становишта комисије, Европски савет требало би да одобри Србији статус кандидата. Али каква ће одлука бити зависи од земаља чланица јер она мора бити једногласна”, рекао је Барозо на конференцији за новинаре додајући да је о овом питању телефоном разговарао са председником Румуније Трајаном Басескуом.

И чланови Спољнополитичког одбора Европског парламента су јуче у Бриселу изразили очекивање да ће лидери ЕУ донети препоручену одлуку. И европосланици из Румуније су то подржали изражавајући неслагање са резервама које је румунски шеф дипломатије показао према кандидатури Србије у уторак.

Румунско условљавање кандидатуре Србије решавањем „влашког питања” аналитичари процењују као потез Букурешта који није превише у вези са тим шта је заправо досад постигла Србија.

Према речима уреднице спољнополитичке рубрике бечког дневника „Стандард” Аделхајд Велфл, таквим потезом Румунија заправо покушава да се отараси механизма надгледања, који ЕУ спроводи над њеним правосуђем.

„Они су злоупотребили ту ситуацију, будући да су љути јер им није одобрено да постану део шенгенског споразума, а притом у решавању својих брига немају довољно подршке осталих земаљаЕУ. Алиније фер и неодговорно је то да повежетеса давањем статуса кандидата Србији, јер може да штети односима између Србије и Румуније, али и поверењу међу европским земљама”, каже за „Политику” Велфлова. „Мислим да стање мањина, као што су Власи, није повезаносастатусом кандидата већ са питањемправа мањина која су део српског законодавства, а којасу такође загарантована законодавством ЕУ”.

Коментатор лондонског „Економиста” и добар познавалац прилика на Балкану Тим Џуда додаје да је очигледно да румунско условљавање нема везе са Србијом.

„У разговору са људима који су у Румунији, чујем да то питање уопште није помињано у Букурешту тако да ми се чини даје то један од покушаја Трајана Басескуа да учврсти свој положај код куће”, каже за „Политику” Џуда.

Аналитичари су, ипак, сагласни да је за кандидатуру био одлучујући прошлонедељни договор Београда и Приштине о регионалном представљању Косова. Договор о томе да уз име Косово иде звездица а да у фусноти пише: „Овај назив не прејудицира ставове о статусу и у складу је са Резолуцијом СБ УН 1244 и мишљењем МСП-а о косовској декларацији независности” први пут је заживео прекјуче и то у званичном документу ЕУ – закључцима Савета министара.

Према Џудиним речима, договор о регионалном представљању је корак напред за обе стране, али у „стварном животу фуснота не значи ништа – нити ће имати правне последице на независност, нити ће то вратити српску заставу у Приштину”.

Он додаје да верује да је у том „свеопштем преговарању” одлучено да се нешто да „заузврат Косову” па ће тако Европска комисија израдити студију изводљивости за Споразум о стабилизацији и придруживању ЕУ и Косова. Према његовом мишљењу, то је својеврсна надокнада Хашиму Тачију који је морао да прихвати споразум о фусноти,који је веома непопуларан на Косову, јер „људе тамо љути позивање на Резолуцију 1244 Савета безбедности Уједињених нација”.

Према оцени Велфлове, питање је колико ће за десет година фуснота бити важна за Србију или Косово, али ће бити важна за ЕУ како би се ослободила разлика унутар двадесетседморице између чланица које јесу и оних које нису признале независност Косова.

„Све у свему, то је корак напред и за Београд и за Приштину, иако обе стране верују да су изгубиле. Тешко је политичарима да ’продају’домаћој јавности овакве компромисе, али су на крају ипак то урадили”, каже она. „Ово је типичан компромис који Србији отвара пут ка ЕУ а Косову ка међународним институцијама. Мислим да су посредници урадили добар посао, јер су успели да задрже обе стране за столом и на правом путу”.