Расцеп око приоритета

Док Савет министара Европске уније позива Београд да брзо формира владу "посвећену европском путу Србије", додатни камен спотицања лако може да постане и Космет, без обзира на то што главни актери потенцијалне демократске владе имају јединствен став о судбини покрајине. Не зато што ће предлог специјалног изасланика УН Мартија Ахтисарија било кога у Београду нарочито изненадити, већ зато што може изазвати расцеп око приоритета будуће владе.
И председник Борис Тадић и премијер Војислав Коштуница, као главни преговарачи у питању будућег статуса Косова и Метохије и главни актери формирања нове владе учествовали су у стварању садашње српске политике према Косову и Метохији.

Директор Управног одбора Форума за етничке односе Душан Јањић сумња да ће Косово имати директан утицај на формирање владе. "Осим уколико то питање не буде злоупотребљено од стране неког од преговарача, па да се изостанак договора око неких других ствари покрије ставом да не могу да праве компромис око Косова", каже Јањић.

Тест конструктивности

Једно од првих питања биће степен до коjeг су три највероватније странке будуће владе (Демократска странка, Демократска странка Србије и Г 17 плус) спремне да следе западне "препоруке" о приоритетима и динамици решавања горућих српских проблема који стоје на путу ка ЕУ.

Питање Косова и Метохије, уз остале тврде услове – хапшење генерала Ратка Младића, а одскора и Радована Караџића – биће прави тест "конструктивног понашања Србије". Проблем је што се, судећи према најавама из западних дипломатских кругова, напредовање Србије ка ЕУ директно коси са настојањима да се обезбеди територијална целовитост Србије.

Јањић каже за "Политику" да би решавање будућег статуса Косова и Метохије могло да подели демократски блок највероватније будуће владе на две струје, управо по линији политичке манипулације уласком у ЕУ. "ДС и Г17 плус ће вероватно форсирати брзи политички договор праћен маркетиншким ефектима, док ће другу концепцију заступати ДСС, који ће се залагати за улазак у ЕУ, али тек после суштинских припрема у испуњавању стандарда и без пристанка на услове".

Радикални утицај

Чини се вероватним да ће међународна заједница очекивања у вези са испуњавањем услова усмерити на председника Тадића. Међутим, без обзира што је он у прошлости био спремнији да јавно изнесе утисак да је Косово ближе независности него аутономији, резултати избора, чак и када би председник ДС којим чудом променио одлуку да се за покрајину бори свим дипломатским средствима, не остављају могућност да се ка ЕУ крене брзим корацима без Косова и Метохије.

У свим постизборним анализама Коштуница, упркос слабом резултату, још увек држи карте за формирање владе и сигурно неће пропустити могућност да захтева такав програм владе која неће моћи да прекрши Устав и одрекне се Косова без обзира на брзину придруживања ЕУ. Или у супротном у њој неће учествовати.

Без обзира што, највероватније, Коштуница неће правити владу са радикалима, странка која је добила највише гласова и даље ће представљати тврди глас који ће се чути у Скупштини. Осим тога, радикали неће имати мотив да буду кооперативни и радикализоваће свој став о Косову и Метохији.

Иако нису освојили "50 плус 1" и не могу да формирају владу, западна штампа не пропушта да нагласи да су "српски ултранационалисти победили". Британски "Индепендент" јуче закључује да је "успех ултранационалиста резултат ината бирача на позиве Запада влади да сарађује у вези са Косовом и да преда ратне злочинце, што су два главна проблема односа Србије са Европском унијом и НАТО".

Британска агенција "Ројтерс" сликовито наводи да "резултат избора представља мртвачки ковчег за очекивања ЕУ и Сједињених Америчких Држава да ће добити напредну владу Србије са којом ће имати посла, када једном буде одлучен статус Косова и када буду обновљени замрзнути преговори са Европском унијом". Отприлике у истом тону пише јуче и "Фајненшел тајмс" и закључује да ће "жестоки националисти који су добили највише гласова, држати демократске снаге у наредне четири године у дефанзиви". Овај британски лист наводи да би Коштуница "могао додатно да укочи западне напоре да одлуче да Косово буде независно" и да би то, као један од разлога, могао да буде мотив за његову борбу да задржи премијерско место.

-----------------------------------------------------------

Француски став

Француско министарство спољних послова изразило је јуче наду да ће Контакт група остати јединствена по питању Косова, истичући истовремено да не треба Контакт група да пронађе решење за будући статус, већ цела међународна заједница.

Када је реч о одржаним изборима у Србији и евентуалним консеквенцама које они могу да имају на одлуку чланова Контакт групе када је у питању Косово, с обзиром да су се бирачи изјаснили против независности Косова, из Ке д’Орсеја су одговорили да се "не ради о консултацијама за будућност Косова, него о српским парламентарним изборима".