Јавна предузећа не плаћају дугове

Свако друго предузеће, за чије дугове гарантује држава, не измирује своје обавезе, већ је пало на терет пореских обвезника. Иако је премијер Мирко Цветковић изјавио да гаранције, које држава даје одређеним предузећима, нису исто што и кредити, подаци показују да је досад активирана половина датих државних гаранција. Ових дана пред посланицима у Парламенту су гаранције које се дају за зајмове „Галенике”, Јата, „Грађевинске дирекције Србије” и „Електропривреде Србије”.

Ипак, чини се да они за чије дугове држава гарантује нису баш ревносни дужници. Због њихове немогућности да измирују своје обавезе активиране су гаранције у износу од 105 милијарди динара, што по методологији Европске уније, чини око три одсто државног дуга. Укупне гаранције двоструко су веће и износе више од 210 милијарди динара. По домаћим прописима, целокупан износ рачуна води се као јавни дуг и ове гаранције чине око шест одсто државног задуживања.

Према подацима из Билтена јавних финансија, који објављује Министарство финансија, уз гаранцију државе, највише се задужило јавно предузеће „Путеви Србије”.

На крају прошле године, гарантовани дуг овог предузећа износио је 1,12 милијарди евра. Само неколико месеци раније, задужења ЈП „Путева Србије” за која гарантује држава била су 800 милиона евра.

За мост код Бешке, на пример, подигнут је зајам од 72 милиона евра, за обилазницу око Београда два кредита. Један од 60 и други од 80 милиона евра. За мост Газела позајмљено је 33 милиона евра. Уз гаранцију државе задуживао се и „Србијагас”. Кредити овог предузећа достигли су 530 милиона евра. Значајне су и обавезе „Железница Србије”, чији укупни гарантовани зајмови достижу нешто мало више од пола милијарде евра. „Електропривреда Србије” позајмила је нешто више око 400 милиона евра. Само за бројила узет је кредит од 40 милиона евра. Држава је дала гаранције и за зајмове „Фијата” у укупном износу од 200 милиона евра, док је Јат позајмио око 50 милиона евра уз гаранцију државе.

Овакве врсте зајмова биле су и предмет спора Србије са Међународним монетарним фондом. Јер, уместо да се у буџету нађе износ од 30 милијарди динара, креатори фискалне политике планирали су 15 милијарди динара више за државне гаранције. Највећи износ гаранција (око 26 милијарди) предвиђен је за „Србијагас”. Планирано је да за одржавање текуће ликвидности ово предузеће позајми безмало 20 милијарди динара. Још милијарда предвиђена за гасификацију компаније „Фијат” у Крагујевцу, док је за инвестиције „Србијагаса” планирано 5,26 милијарди динара.

На списку оних компанија чије зајмове гарантује држава налазе се и Јат техника, Јат ервејз и „Галеника”. Држава гарантује и кредит Грађевинске дирекције Србије за изградњу станова на локацији касарне „Степа Степановић”, али и у Улици доктора Ивана Рибара у Новом Београду.
Давањем гаранција, држава предузећима која нису у стању да узму кредит позајмљује рејтинг. То је, пре неколико дана објаснио и премијер Мирко Цветковић, рекавши да гаранције служе за смањење ризика како би фирма добила повољнији зајам.